www.radiobalkanfox.com

Novogodišnja čarolija i dalje traje: RTS – šezdeset godina s vama

Radio-televizija Srbije 31. decembra započela je obeležavanje velikog jubileja koji će označiti 2018. godinu, kada ova medijska kuća napunila šest decenija postojanja. Tim povodom, najpoznatije zvezde govore o saradnji s Javnim servisom, ali i novogodišnjim željama i planovima

Mada se za gotovo svako snimanje novogodišnje televizijske emisije čini da ima određenu svečanu notu, nešto posebno osetilo se u vazduhu kada su sve te svetlucave toalete, elegantna odela i široki osmesi ukrasili veliku binu studija Radio-televizije Srbije u Košutnjaku. Za one kojima jedna „najluđa noć“ nije dovoljna, ovaj studio bio je pravi izbor, budući da je na ovom mestu Nova godina „dočekivana“ gotovo mesec dana. Toliko je bilo potrebno da se snimi sav materijal koji je gledaocima Javnog servisa bio predstavljen u novogodišnjoj noći, jer čini se da kreativni tim RTS-a nikada nije bio maštovitiji i vredniji nego sada.

Čak sedam sati muzike svih žanrova i skečeva za svačiji ukus, uz više od hiljadu aktera na sceni, razveselilo je one koji su odlučili da u 2018. godinu kroče uz TV program Javnog servisa, ali razlozi za ovako bogatu priredbu brojniji su nego što se naizgled čini. Naime, pored očiglednih prazničnih pobuda, motiv da se u Novu godinu uđe ovako grandiozno jeste činjenica da ona nije tek jedna u nizu za RTS. Biće ovo godina koja će obeležiti šest decenija rada ove medijske kuće, najstarijeg i najznačajnijeg elektronskog emitera kod nas, ali i u regionu.

Tema novogodišnje emisije izabrana je upravo na osnovu tog jubileja. Za potrebe ovog programa, kreirano je čak šest studija, u kojima je obeleženo šest različitih epoha, šest decenija koje su protekle uz TV Beograd i RTS. Svi eminentni pevači sa ovih prostora i TV lica ove kuće pojavili su se u Košutnjaku, ali u kostimima i sa šminkom koja je karakteristična za odgovarajući period. Na taj način, osim novogodišnjeg programa, 31. decembra na RTS-u nas je dočekao vremeplov koji su mnogi gledaoci sigurno emotivno doživeti. Naravno, da bi sve bilo propisno obeleženo, RTS je doveo najpoznatija lica, a kada su se kazaljke poklopile na broju 12, čestitiku je gledaocima uputio naš čuveni teniser Novak Đoković.

Magazinu „Story“ i ove godine ukazano je poverenje da ekskluzivno prenese detalje sa snimanja programa, uz razgovore s brojnim akterima sa kojima smo proverili kakvi su im utisci iz minule godine i šta bi voleli da dožive u ovoj, a neki od njih su i veoma emotivno govorili o jubileju koji RTS u 2018. proslavlja.

Pevač Zdravko Čolić bio je posebno inspirisan, te ovu novogodišnju priču iz magičnih odaja RTS-a u Košutnjaku započinjemo njegovim razmišljanjima. Za njega je karijera vrtoglavo krenula u visine kada je 1972. godine otpevao hit „Sinoć nisi bila tu“, a tu Novu godinu gledaoci Televizije Beograd prvi put su dočekali uz televizijski program u boji. Narednih 45 godina Čolić će obojiti živote ogromnog auditorijuma, što čini i danas, jer je nedavno objavio petnaesti studijski album pod nazivom „Ono malo sreće“ (PGP RTS i Croatia records).

– Televizija mi je praktično napravila karijeru, pa mi rođendan RTS-a mnogo znači. Uživali smo, sećam se, kad bi se dočekivala Nova godina, a nisu se puštale ploče nego se gledao tadašnji JRT, što je bila velika stvar. Uz taj program smo se veselili, jeli, pili i dočekivali ponoć. Tadašnja Televizija Beograd posebno je uticala na moju karijeru svojim zabavnim emisijama. Bila su to božanstvena izdanja, od nedeljnih popodneva do večernjih specijala. Bez njih mislim da ne bi bilo velikog posla koji sam napravio – kaže Čolić. Najnoviji singl koji je objavio nosi naziv „Kuća puna naroda“ pa smo proverili voli li da tako bude i kada su praznici.

– Volim kuću punu naroda, ali volim i da odem u tuđu kuću koja je puna naroda, kod osoba koje su altruisti, vole ljude, raduju se svakom skupu i dobroj atmosferi, jer to ima neku simboliku. U svakom slučaju, neka je kuća puna naroda, bila moja ili tvoja – sa osmehom priča Čola. On je novogdišnju noć proveo radno, nastupajući na otvorenom u Sarajevu, prvi put nakon Zimskih olimpijskih igara 1984. godine.

– Ovo mi je bila jedna uspešna poslovna godina, radili smo na novom albumu i imali nekoliko lepih koncerata. Posle četiri godine, album je objavljen za publiku i one koji vole ovu vrstu muzike, tako da sam, slobodno mogu reći – ponosan.

Ponosna je i Olivera Kovačević, glavna urednica Zabavnog programa RTS-a, koja se nije smirivala dok svaki detalj ovog dugom i zahtevnog snimanja nije bio doveden u red. Jubilej kuće u kojoj radi, ona veoma emotivno doživljava.

– Moja generacija rasla je uz školski program RTS-a, s divljenjem smo gledali junake serijskog programa, od Baneta Bumbara do Prleta i Tihog, pa mi je danas velika čast, ali i odgovornost što se nalazim u ovoj kući – poverava nam Olja, koja je i urednica zapažene političke emisije „Da možda ne“. Zato smo je pitali kojom funkcijom je više doprinela razvoju ove kuće.

 

– Nisam ja ta koja mogu objektivno da procenim, ali pošto se emisija „Da možda ne“ emituje već deset godina, pretpostavljam da je ispunila očekivanja onih koji su je postavili. Zabavni program takođe dobija sve više pohvala i sve veću gledanost, pa mi to uliva poverenje da sve što radim ima smisla. Više sam prepoznatljiva kao novinarka Informativnog programa, ali mogu vam reći da sam se ove dve godine baš naradila i kao urednica Zabavnog – kaže urednica i ocenjuje svoju 2017. godinu.

– U njoj sam naučila da se granice mogu pomerati uz vredne i pametne ljude koji s vama dele istu viziju i koji su dodatno motivisani, ne materijalno već smislom i vrednošću onoga što rade – smatra Olivera i kaže da uživa u prazničnoj čaroliji, te da je novogodišnju noć, normalno, bila uz program Radio-televizije Srbije.

Novogodišnji specijal spojio je ponovo i tandem koji je zajedničkim hitom osamdesetih godina zacementirao svoju popularnost u bivšoj Jugoslaviji. Slađana Milošević i Dado Topić očarali su publiku „Princezom“, a sada se sa zadovoljstvom prisećaju najslavnijih dana.

– U životu smo se sreli zbog te vanvremenske pesme koja je interesntna svim generacijama. Koliko smo mi pružili život „Princezi“, toliko je i ona nama – kaže Dado i govori o tome koliko mu je značajno što se ponovo slika sa Slađanom za novine, te pobija govorkanja da oni danas nisu u dobrim odnosima.

– Nikada se nije dogodilo da se Slađana i ja posvađamo. Nas dvoje se danas viđamo i čujemo često, raspitujemo se oko zdravlja, kako stojimo s poslom i tako dalje. Mi smo veliki drugari – kaže on, a pevačica se u potpunosti slaže s tom konstatacijom. Oboje svedoče o tome koliko je RTS odigrao bitnu ulogu u njihovim karijerama.

– Moja saradnja sa RTS-om počela je još pre mog prvog hita, dok sam bila tinejdžerka i svirala u orkestru Radio-televizije Srbije. Bukvalno sarađujemo od prvog dana mog profesionalnog muzičkog života. Mada je bilo raznih uspona i padova u našem odnosu, cenim ovu kuću – kaže nam Slađana, dok Topić dodaje da je imao tu sreću da pripada generaciji muzičara koji su počinjali ranih 70-ih, kada je RTS imao jednu izvanrednu mladu ekipu koja se programski orijentisala prema dobrim bendovima. Pitali smo ih i šta vide kada se osvrnu za godinom koja je na isteku.

– Kod mene su karijera i privatan život povezani pa mogu reći da je ovu godinu uglavnom obeležio moj rad. Moje poslednje delo je zajedničko sa riječkom grupom „White Heads“, a pesma se zove „Na Badnju večer“. Napisala sam i režirala spot koji je sniman u Srbiji i Hrvatskoj i s tom pesmom nastupala sam za oba Božića, u obe zemlje – kaže Slađana. Dado nije sklon takvim osvrtanjima, a i Novu godinu generalno ne vidi kao značajan praznik.

– Bio sam na toliko proslava u životu, od kojih nisu sve imale smisla. One samo oduzimaju vreme i novac, kao i mnogo energije koja bi mogla biti utrošena u pomaganje drugim ljudima. Lepo je obeležiti ovaj praznik da vidimo koliko je vremena prošlo, ali to je sve – kaže pevač koji je ipak optimista i poručuje da u svim ljudima vidi dobro, pa to svima želi i u narednoj godini. Slađana voli praznike i u njima vidi jasnu simboliku.

– Mislim da su ljudi izmislili praznike kako bi slavili život i to je njihova suština, a ja takođe volim život i rado ga proslavljam sličnim svetkovinama.

Pevač Boris Novković rado posećuje Beograd pa ni ovaj put nije mogao da propusti posebnu priliku da ovde boravi. O svojim utiscima iz prošle godine govorio je sa dosta emocija.

– Nisam čovek koji podvlači crte, ali definitivno sve se menja. Svi naši životi sazdani su od faza, to su prirodni životni ciklusi. Prošao sam period od dve-tri godine kada sam bio u nekoj privatnoj defanzivi, apatiji, u nekom vakuumiranom stanju. Možda mi je to i odgovaralo. Međutim, dogodila mi se prošle godine neka prekretnica, neki klik i osetio sam nalet pozitivne energije koju ne mogu da objasnim. Jednostavno, probudio sam se i shvatio da je život predivan. To je ono kada osetite da sve možete. To je želja za stvaranjem koju trenutno imam i po njoj ću pamtiti prošlu godinu – iskren je Boris i mada priznaje da je imao i nekih negativnih momenata, naučio je da takve stvari prihvati i nastavi da korača dalje.

Zaštitno lice ove kuće Rada Đurić svojim vođenjem emisije „Beogradska hronika“ uspela je da pridobije ne samo poverenje i poštovanje gledalaca već i njihovu ljubav. To ne polazi svakom voditelju za rukom.

– To je velika odgovornost. Mislim da sam pružila televiziji najbolje od sebe, a i ona je meni dala nešto neprocenjivo, jer mene ne bi bilo da nje nema. Takođe, duboko verujem u to da nešto što traje 60 godina mora da vredi i podjednako osećam odgovornost što sam deo takve kuće – tvrdi Rada.

RTS je  svoje gledaoce obradovao i tako što je na ekranu oživeo stare špice najgledanijih serija. Tako su se nezaobilazno u programu našli i junaci čuvene serije „Bolji život“ koja je obeležila ne samo kraj osamdesetih godina već je aktuelna sa svakom narednom reprizom. Iznedrila je i glumca Dragana Bjelogrlića koji je prošle godine ekranizovao svoj najuspešniji projekat do sada, pa je serija „Senke nad Balkanom“ pobrala sve pohvale. Zajedno s televizijom stasavao je i on, pa je od svoje petnaeste godine pred očima gledalaca. Danas je uspešan glumac, reditelj, producent, dobar suprug i, kako kaže, zabrinuti roditelj.

To će najbolje razumeti njegovi „televizijski roditelji“ koji su takođe ponosni na njega, pa nam Svetlana Bojković i Marko Nikolić pričaju koliko je i njima drago zbog uspeha serije.

Dragan je moj sin, dobro, hajde, malo i Cecin. Za njegovu seriju je malo više odrešena kesa i rezultat je odmah vidljiv. Mada imate i nekih drugih serija gde se takođe pruže dobri uslovi, ali rezultata nema jer nedostaju dobre ideje. Kada sam otišao i video taj set u Barandi i kako to grandiozno izgleda, znajući Dragana, bilo mi je jasno da to ne može da ispadne loše – ponosno priča Marko Nikolić i kaže da prema RTS-u gaji veliko poštovanje.

– Za tu kuću vezuju me lepe uspomene. Nekada je to bila jedina televizija, a onda se dogodilo more drugih stanica, međutim, sa sve većim brojem neprikladnog sadržaja za iole pristojne gledaoce. RTS se tako i dalje izdvaja kao najkvalitetnija i najozbiljnija medijska kuća – kaže Nikolić, a Ceca se slaže s tom konstatacijom.

– Od početka moje glumačke karijere, imala sam sreću da paralelno s radom u pozorištu, snimam i na televiziji. To je mnogo doprinelo mom glumačkom razvoju, u sticanju glumačkog zanata, jer sam gledajući sebe na televiziji, učila kako da se u glumačkom izrazu korigujem i napredujem. Zahvalna sam što sam imala sreću da kontinuirano radim na RTS – ističe Svetlana. Jedan od omiljenih glumačkih parova naše nacije pitali smo i za komentar o godini za nama.

– Otkad sam se vratila iz Finske, a bila sam tamo skoro pet godina, dočekao me je rad u pozorištu. Prvo uloga u „Ričardu Trećem“ u Narodnom pozorištu, zatim u Ateljeu 212 uloga u predstavi “Moja ti” i početkom ove sezone snimanje serije “Mamini sinovi” – nisam stala od februara do decembra. Bila je to plodna godina – sumira Ceca, dok je Marko protekli period iskoristio da provodi vreme s najmilijima i uspešno se oporavi od teške bolesti koja ga je nedavno snašla.

– Prošle godine bio sam više posvećen porodici i nekim svojim hobijima nego glumi i to mi je izuzetno odgovaralo. Kada je reč o ovoj godini, optimista sam, kao što sam uvek i bio, mada se nekada čini da je razloga za to sve manje. Posebno zbog mojih godina. Čak i da se neke stvari promene nabolje, neću se mnogo nauživati. Ponekad mislim da bi optimizam trebalo ostaviti mlađima.

Njima je bolje da budu takvi, nego da beže iz zemlje – kaže Marko i dodaje da se praznicima više ne raduje toliko, ali se rado seća perioda kada su mu oni značili.

– Kada sam bio srednjoškolac, takve proslave bile su dobra prilika da se s nekim poljubite. Kod nas u Kraljevu postavljalo se samo pitanje: „S kim čekaš Novu godinu“, nije bilo bitno gde. Tako su počinjale neke nove ljubavi koje bi obično trajale do Srpske nove godine, ali važno je da se nešto dešavalo – priseća se Marko.

RTS je veliki značaj imao i za karijeru Gorana Bregovića i njegov čuveni sastav „Bijelo dugme“. Ipak, eminentni izvođač ima specifične emocije kada je televizija u pitanju.

– Bio sam siromašno dete i u kući nismo imali televizor, već smo išli kod komšija da gledamo program. Ja sam bio od tih, i verovatno mi je tih godina televizija bila najvažnija jer je nisam imao – priseća se Brega. Kaže da danas televiziju ne gleda, jer tu spravu ni ne poseduje.

– Nekada sam za vreme rata gledao dosta televizije, ali sam se umorio. Tada se činilo da je svaka informacija važna, ali s vremenom oguglate. Nisam siguran da me više bilo šta i interesuje. Ako nešto i gledam, to je sport – kaže Bregović i osvrće se na 2017. godinu.

– Kao da nemam vremena da podvučem crtu, jer obično nemam priliku da nešto što započnem i završim u istoj godini. Prošlu godinu verovatno su obeležila ta „Tri pisma iz Sarajeva“ koja su pomalo komplikovan projekat – kaže muzičar.

Glumac Slobodan Boda Ninković ostvario je veliki broj uloga na RTS-u, pa nije mogao da propusti ni ovo izdanje novogodišnjeg programa. Proteklu godinu ocenjuje optimistično.

– Ne mogu biti nezadovoljan, posla je bilo, što je u ovim okolnostima premija. Zdravlje me je dobro poslužilo, kao i moju porodicu, a još uvek imam želju i volju da se bavim ovim poslom i zbog toga mi je drago. U 2018. bih voleo da se ovako i nastavi. Napunio sam 61 godinu i mislim da je zdravlje najbitnije pa ću nastojati da ga održim, a velikim uspehom smatrao bih i gubitak telesne težine – kaže nam Boda.

Kada je ona zakoračila u studio, kao da je svojim osmehom unela dodatnu energiju. Suzana Mančić proslavila se upravo zahvaljujući svom osmehu, a prvog „Loto“ dobitnika na ovim prostorima izvukla je pred gledaocima 1984. godine. Suzana, šta vam je donela 2017?

– Meni je ta godina bila veoma dobra i u njoj sam postala stabilnija. „Suzanin izbor“ je označio dobar deo prošle godine za mene, ali takođe, moja Teodora je otišla od kuće, udala se, pa je i to jedan prelomni trenutak. Svi moji strahovi su se raspršili, uverila sam se da je srećna, da je zadovoljna i da zna šta radi – poverava nam se Suzana. Pitali smo je i o planovima za 2018. godinu.

– U Novoj godini volela bih da malo manje radim, a da imam malo više para. Jer, zaista se razapinjem od posla. Takođe, volela bih da moja Natalija diplomira, ona je sada na četvrtoj godini Akademije, odsek fotografija i kamera, i da počne da slika za „Story“ (smeh). I naravno, da konačno stavim venčani prsten na svoju ruku – kaže voditeljka. Njen optimizam deluje nam kao savršen kanal da se i drugima požele najlepše želje.

– Svu energiju koja se vrti oko mene pretvorim u optimizam. Čak i kada je loše i kada ima problema, nasmejem se životu i kažem: „Idemo dalje, sutra je novi dan“. To isto poželela bih i svim vašim čitaocima – zaključuje nekadašnja „loto devojka“.

Pevač Haris Džinović jednostavan je kada su praznici u pitanju, te im ne pridaje naročit značaj. Biće to prilika i za rad, ali i za kvalitetno provedeno vreme uz najbliže, a sve što je ostvario u prošloj godini, poželeo bi sebi i u ovoj.

– Novu godinu uvek rado provodim s društvom, s dobrim prijateljima. Zadovoljan sam svime što mi se dogodilo u ovoj godini, a od Nove uvek očekujem da bude još bolja – jednostavno konstatuje Haris.

Malo je poznato da Drugi dnevnik RTS-a uređuju isključivo žene, mada kada su njegovi prezenteri u pitanju, Milica Nedić jedina je predstavnica nežnijeg pola. Ona s ponosom govori o uspesima svoje matične kuće, te napominje da centralnu informativnu emisiju, koja takođe proslavlja 60 godina, dnevno gleda oko milion i po ljudi.

Neke od najgledanijih serija RTS-a potpisao je Radoš Bajić koji ovu medijsku kuću vidi kao „rodni dom“ u kojem je kao umetnik rastao.

– Kad RTS slavi 60. rođendan, to znači da sam četrdeset i neku svećicu i ja zabadao u njegovu veličanstvenu slavljeničku tortu. Jer, punih četrdeset godina, od svog prvog filmsko-televizijskog kadra pa sve do danas, moja profesionalna karijera glumca, scenariste i reditelja bila je neraskidivo vezana za Takovsku 10 – kaže nam Bajić, koji je praznike proslavio u krugu porodice.

Roker Bora Đorđević imao je šta da slavi u prošloj godini. Ako mu i naredna bude upola kao ova, biće zadovoljan.

– Prošlu godinu obeležilo je mnogo toga, imali smo američku turneju, tri puta smo napunili “Sava centar”, imali smo veliki koncert u Ljubljani, na “Beer festu” smo nastupili pred 130.000 ljudi.

Napravili smo i nekoliko pesama koje su već zaživele kod ljudi – konstatuje Bora i uz osmeh se priseća početaka svog benda na nacionalnoj televiziji.

– RTS je dosta uticao na razvoj „Riblje čorbe“. Naše prvo pojavljivanje bilo je na toj televiziji, izveli smo „Lutku sa naslovne strane“ i to je imalo neverovatan odjek. Ta kuća bila je uvek posvećena rokenrolu – kaže muzičar.

Boris PopadićPetar Đorđević/Slobodan Šarić

Izvor:Story

Podelite prijateljima

RadioBalkanfox

Dodajte komentar