www.radiobalkanfox.com

ELEKTORSKI SISTEM: Zašto je on neophodan za SAD?

Elektorski izborni sistem trpi brojne kritike, zbog navodnog manjka demokratičnosti. Ovakav sistem dozvoljava mogućnost pobede jednog kandidata zahvaljujući broju osvojenih elektorskih a ne direktnih glasova birača, ali sa druge strane on takođe održava balans na federalističkom temelju SAD. 

Činjenice govore da je 45. predsednik SAD Donald Tramp ubedljivo porazio svog protivkandidata Hilari Klinton zahvaljujući elektorskom sistemu i seriji pobeda na severu zemlje u državama „Severnih jezera“, Ohaju, Mičigenu, Pensilvaniji, Viskonsinu gde je napravio iznenađenje i uspeo da preuzme države na koje su demokrate čvrsto računale (sa delimičnim izuzetkom Ohaja). Istovremeno, Tramp je ubedljivo izgubio na „narodnom glasanju“, sa razlikom od gotovo 3 miliona glasova. 

Slične kritike elektorskog sistema bile su prisutne u američkoj javnosti nakon pobede 43. predsednika SAD DŽordža Buša mlađeg, koji je takođe osvojio manje glasova izašlih birača od svog protivkandidata Ala Gora, ali je uspeo da dođe do većine elektora. Ovakva situacija se na predsedničkim izborima zbivala još tri puta: 1824., 1876., 1888. godine. Ukidanje elektorskog sistema bi SAD donelo veći broj problema koje sasvim sigurno „uvećavanje demokratskog legitimiteta“ ne bi moglo da anulira. 

Haos u Vašingtonu zbog NEVREMENA! Rade samo HITNE SLUŽBE, na putevima više od 230 saobraćajnih NESREĆA (VIDEO)

Za razliku od vremena kada je elektorski sitem i osmišljavan, danas ne bi bile najmanje države najveći gubitnici njegovog ukidanja i uvođenja direktnog glasanja za predsedničke kandidate. 

Takozvane „kolebljive države“, odnosno „sving stejsts“, danas uživaju najveći benefit svog položaja u postojećem izbornom sistemu. Države koje glasaju različito od izbora do izbora, za razliku od stabilno crvenih (republikanskih) i stabilno plavih (demokratskih) u vreme predsedničke izborne kampanje postaju poprište ključne političke borbe. 

Kolorado, Florida, Ajova, Mičigen, Minesota, Ohajo, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija, Virdžinija, Viskonsin države su koje kandidati mesecima obilaze i gde održavaju na desetina mitinga, performansa i lokalnih medijskih nastupa kako bi motivisali birače da ih podrže i donesu ključnu prevagu. 

Republikanski kandidat često ni ne posećuje Kaliforniju ili NJu Jork tokom izborne kampanje znajući da tamo ne može odneti trijumf, slično kao što demokratski kandidati uglavnom ne troše sredstva na kampanju u „Biblijskom pojasu“ na jugoistoku SAD. Izuzetak predstavljaju jedino tektonske političke promene poput pobede Ronalda Regana 1984. godine u 49 od 50 američkih saveznih država. 

Sa izuzetkom Floride koja zahvaljujući prevashodno svom razvijenom finansijskom, uslužnom, građevinarskom  i turističkom sektoru i Ohaja koji predstavlja jedan od američkih centara informaciono-tehnološkog, naučnog i agro-tehnološkog sektora, ali i najvećeg proizvođača plastike i guma u SAD, druge kolebljive države neretko su prinuđene da se oslone na političke i druge subsidije koje im se udeljuju sa federalnog nivoa. 

SAD već decenijama žive na obalama Atlantskog i Pacifičkog okeana. Najznačajnija privredna, ali i kulturna aktivnost odvija se na istočnoj i zapadnoj obali. Države koje se nalaze između često nisu na vidiku federalnih vlasti, krupnih medija i nemaju onaj nivo atraktivnosti neophodan za ulaganje finansijskih sredstava u proizvodnju ili u finansijske i šou-biznis sektore, kakve imaju Kalifornija i NJu Jork. 

Amerika SAZNALA: Severna Koreja nastavlja da pravi NUKLEARNE BOMBE

Stoga su predsednički izbori i „zlatni glas“ koji najčešće nose, njihov ključni politički kapital koji ih u konačnici izjednačava sa bogatijim i uticajnijim državama sa kojima zajedno čine istu federaciju. U slučaju ukidanja elektorskog sistema i uvođenja direktnog izbora, ove države bi dramatično izgubile na značaju, postale bi konstantna „Fly Over Zone“, sa iseljavanjem i devastacijom bi se nastavilo ubrzano i posledice bi se ubrzo osetile u celoj državi.

Dalje, ukidanje elektorskog sistema bi pospešilo eroziju i konačan raspad dvopartijskog političkog sistema. Iako na prvi pogled deluje da bi uključivanje novih partija na federalnu političku scenu pospešilo demokratizaciju društva, poledice bi bile sasvim drugačije. SAD su jedna od politički najstabilnijih država. Iako u ovoj državi funkcioniše ogroman broj političkih organizacija, samo su se republikanci i demokrate uspeli organizovati na željenom nivou i nametnuti kao svenacionalne političke snage.

Ipak, u obe partije funkcioniše više različitih frakcija, koje povezuju slaganja samo oko fundamentalnih principa u vezi funkcionisanja američkog društva. Tako, kod republikanaca se politički stavovi drastično razlikuju po pitanju spoljne politike između neokonzervativaca i libertarijanaca. Kod demokrata pak, razlike u pristupu socijalnoj politici ukoliko se uporede stavovi centrista i pravednika su duboke. 

Na ovaj način se težište društvene debate o brojnim pitanjima smešta u dva politička giganta koji su ideološki dovoljno različiti da privlače drugačije socijalne slojeve, a opet dovoljno bliski da mogu funkcionisati na Kapitolu, kako bi postigli kompromis kada to od njih zahteva potreba državotvornosti. Ovim se sva ona politička nestabilnost koju stvaraju oprečni stavovi o tako krupnim pitanjima, apsorbuje unutar političkih partija, umesto da se prelije na javnu scenu i time dodatno optereti društvo internim podelama. 

SRBI IZ AMERIKE POSLALI PISMO TRAMPU: Imaju PET zahteva, a tiču se Kosova i Metohije

U slučaju stvaranja novih političkih opcija, bilo bi neophodno formirati koalicione vlade, koje bi bile sačinjene od različitih subjekata, što bi temeljno izmenilo američku političku kulturu i uvelo je u doba nestabilnosti, pa čak i uvođenja instituta kakvi su SAD nepoznati poput vanrednih opštih izbora. I dok se sa ovim fenomenom manje složene države lakše nose, SAD bi bile daleko ranjivije i podložnije otvaranju socijalnih rovova po brojnim osnovama, koji bi doveli do dodatne polarizacije društva, koja bi vodila kontinuitetu sukoba i verovatno se okončala manje ili više nekontrolisanim urušavanjem sistema. 

Iako na prvi pogled tako deluje, kreiranje sistema direktnog izbora zapravo ne bi doprinelo demokratizaciji političke scene SAD. Naprotiv, ono bi vodilo urbanizaciji američke političke scene na kojoj bi postao dominantniji stav kreiran na liberalnoj ideologiji, što bi vodilo još oštrijem raslojavanju i udaljavanju tradicionalistički orijentisanih društvenih slojeva koji bi se osećali potpuno odbačeno od strane uprave sopstvene države, a naposletku i društva, što bi vodilo još radikalnijim sukobima i otvaranju podela za koje se veruje da su decenijama prevaziđene. 

Dakle, atipičnost američkog političkog sistema, gde je zaista moguće da kandidat ne dobije većinu glasova izašlih građana, a postane predsednik, anomalija je koja proističe iz suštinske atipičnosti procesa nastanka i razvoja SAD kao političkog društva.

I paradoksalno, anomalija je koja to društvo drži na okupu. 

Pročitajte i:

Srbija Danas

Podelite prijateljima

RadioBalkanfox

Dodajte komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.