radiobalkanfox
Možete li danas da zamislite život bez interneta? Iako postoji gomila pretraživača koji vam mogu pomoći da pronađete odgovore na pitanja koja vas interesuju – Gugl je nekako bio i ostao sinonim za internet pretragu. Ovih 25 događaja bili su ključni za tehnološkog giganta i pomogli da stigne (i ostane) tamo gde je danas.
- Dan lansiranja, 1998.
Dvojica kompjuterskih stručnjaka Lari Pejdž i Sergej Brin još 1996. su osmislili alatku za pretragu koja bi mogla bolje da organizuje veb-sajtove na internetu. Dve godine kasnije njihov projekat primetio je investitior Endi Behtošlajm, koji im je ispisao ček od 100.000 dolara.
Pejdž i Brin su novac iskoristili za otvaranje kancelarije, u jednoj garaži u Kaliforniji, čija je vlasnica bila njihova prijateljica i budućom direktorkom Jutjuba. Nakon što su kupili domen Google.com prionuli su na posao.
- AdWords, 2000.
Gugl je rastao veoma brzo. Do 2000. su nekoliko puta selili kancelarije, a onda je počela njihova transformacija u globalnog giganta. Postavili su sopstveni kampus u Kaliforniji, u oblasti Silicijumske doline gde su i danas smešteni, i pokrenuli AdWords.
Ovo je oglašivačima omogućilo da kupuju termine za pretragu koje su želeli da se prikažu u rezultatima, a Gugl pretvorilo u jednu od najbogatijih kompanija na svetu.
- Ništa bez fotografija, 2001.
Značajna godina za kompaniju bila je 2001, kada je iskusni Erik Šmit imenovan za direktora, a suosnivači postali predsednici kompanije.
Za korisnike, ova godina je značajna jer su u pretragu dodate footgrafije, a na ovaj potez navela ih je velika potražnja za fotografijama čuvene haljine koju je Dženifer Lopez nosila na dodeli Gremi nagrada 2000. godine.
- Od emaila do Gmaila, 2004.
Sve što vidite na internetu 1. aprila trebalo bi da uzmete sa rezervom, ali Gugl se nije šalio kada je najavio Gmail, besplatni email klijent. Danas imaju skoro dve milijarde korisnika.
- Navigacija (2005)
Nezadovoljan načinom na koji se krećemo po internetu, Gugl je počeo da menja način na koji se krećemo u stvarnom svetu, koristeći Google Maps i Google Earth.
Danas je Google Maps postao neizbežan za putnike, naročito za dostavljače, dok Google Earth svakome ko ima računar omogućava da istražuje daleke delove sveta u 3D.
- Android se pridružuje Gugl porodici, 2005.
Još jedna prekretnica desila se 2005. Gugl je kupio Android za 50 miliona dolara. Ovaj trenutak, mnogi će se složiti, jedan je od najvažnijih trenutaka u istoriji mobilnih telefona. Gugl je tako pobedio konkurente kao što su Microsoft i Nokia i postao jedini pravi rival Apple-u.
- Stiže i YouTube, 2006.
Samo godinu dana kasnije, Gugl je dogovorio još jednu značajnu kupovinu – kupili su YouTube platformu za 1,65 milijardi dolara.
Sveprisutna video-platforma stvorila je nove influensere, a tamo možete da pronađe, pa gotovo sve, od video-spotova omiljenih muzičkih zvezda do video-snimke koje ste možda propustili da pogledate na televiziji.
- A onda je došla i Kina, 2006.
Jedino mesto na planeti na kom ne možete da gledate YouTube je Kina. Iako je Gugl pokušao da lansira strogo cenzurisanu verziju 2006, četiri godine kasnije je ugašen nakon kritika američkih političara.
- Google ušao u rečnike, 2006.
Poslednja stavka u prekretnicama koje su se desile 2006. godine je dodavanje Gugla u Oksforski rečnik engleskog jezika, gde je naveden kao glagol.
- Kakvi su ovo čudni automobili? 2007.
Gugl mape su postale još popularnije, lansiranjem Street View-a 2007, kada je kompanija poslala automobili sa ogromnim kamerama pričvršćenim za krov, da snimaju puteve. Možda ste i sami primetili ovaj auto (Srbija je snimana 2014. godine), ili pak i sami završili na Street View-u.
- Chrome kao omiljeni pretraživač, 2008.
Kao što je Gmail postao omiljeni email klijent mnogima, tako je i Chrome postao omiljeni pretraživač odmah nakon lansiranja.
Njegova dominacija na tržištu je još značajnija, s obzirom na to da nije podrazumevana opcija ni na Windows, niti na Apple Mac računarima.
- Guglov prvi pametni telefon, 2010.
Pet godina nakon kupovine Androida, Gugl je napravio sopstveni telefon Nexus. Predstavljen je kao načistije Android iskustvo, pružajući brza ažuriranja kad god bi nova verzija bila objavljena.
- Chrome nije sam, 2011.
Chrome je skinut sa tržišta veb-pretraživača 2011. kada je Gugl počeo da radi na operativnom sistemu za računare, koji će biti konkurent Windows-u i MacOS-u. Chrome OS postao je okosnica Chromebook laptopova, koji su posebno popularni na američkim univerzitetima i školama.
- Lansiranje Play prodavnice, 2012.
Guglov odgovor na Apple-ov App Store stigao je 2012, zamenivši Android Market. Tajming je bio odličan jer je iste godine lansirana i popularna igra Candy Crush. Play Store je prošle godine ostvario prihod od 42 milijarde dolara.
- Sećate li se Google naočara? 2012.
Gugl možda jeste jedna od najvećih svetskih kompanija, ali i najboljima se dešavaju neuspesi. Jedan od većih promašaja kompanije je Google Glass – visokotehnološke naočare koje pokreće proširena stvarnost. Tri godine kasnije prestale su da se proizvode.
- Guglova veštačka inteligencija, 2014.
Možda nije bilo upadljivo kao kupovina Androida i YouTube-a, ali Gugl je 2014. kupio britansku istraživačku kompaniju veštačke inteligencije DeepMind. Njihov tim je ključan za Guglovu sveobuhvatnu strategiju veštačke inteligencije i takmičenje sa konkurentima poput Microsofta i OpenAI.
- Vreme je za redizajn, 2015.
Google je pre osam godina doživeo veliku promenu, sa novim logotipom i drugim novitetima. Ovo je je takođe bila godina velikog restruktuiranja jer se kompanija pridružila novoj kompaniji pod nazivom Alphabet, zajedno sa ostalim ograncima, poput platforme za pametne kuće Nest.
- Od Nexusa do Pixela, 2016.
Gugl je počeo da pravi sopstvene telefone i stari Nexus zamenio novim brendom koji je nazvao Pixel. Malo pre toga lansirali su pametne zvučnike Google Home.
- Waymo (2016)
Kompanija pod nazivom Waymo je Guglov projekat automobila bez vozača. Sedam godina kasnije, Waymo vozila taksiraju na ulicama San Franciska 24 sata dnevno, bez obzira na probleme sa navigacijom koji se povremeno dešavaju, kada je čak dolazilo i do blokade saobraćaja.
- EU i rekordna kazna, 2017.
Političari i regulatori zauzeli su oštriji stav prema tehnologiji poslednjih godina, a Gugl je u više navrata izvukao deblji kraj.
Naime, Evropska unija kaznila je kompaniju rekordnom kaznom od 2,1 milijarde funti zbog favorizovanja sopstvene usluge kupovine u rezultatima pretrage.
- Velika zarada – ali još jedna velika kazna, 2018.
Alphabet je prijavio 100 milijardi dolara prihoda od prodaje, po prvi put u istoriji kompanije. Profit je ostvaren uglavnom zahvaljujući oglasima.
Ubrzo je usledila još jednu rekordnu kaznu iz EU od 3,8 milijardi funti, zbog toga što je Gugl primorao proizvođače Android telefona da unapred instaliraju Google aplikacije.
- Kraj jedne ere, 2019.
Suosnivači Pejdž i Brin odrekli su se kontrole nad Alfabetom u decembru 2019, predajući uzde izvršnom direktoru Gugla Sundaru Pičaiju. On i dalje vodi kompaniju i jedan je od najplaćenijih tehnoloških direktora na svetu. Ove godine prisustvovao je sastancima sa svetskim liderima, kako bi razgovarali o potencijalu i pretnjama veštačke inteligencije.
- Kad smo već kod veštačke inteligencije… 2021.
Guglov rad na veštačkoj inteligenciji dospeo je na sve naslovne strane pre dve godine, kada je senior inženjer Blejk Lemojn otpušten jer je tvrdio da je čet bot kompanije „razuman“. Kompanija je saopštila da su njegove tvrdnje potpuno neosnovane.
- Još jedan neuspeli pokušaj, 2022.
Guglov pokušaj da ugrozi gejming pomoću striming servisa Stadia najavljen je za 2019. godinu. Međutim, doživeli su debakl pred konkurencijom već ustaljenih gejming platformi kao što su PlayStation, XBox i Nitendo. Usluga je ugašena u januaru.
- Bard, ono što tek sledi, 2023.
Bard je već najavljen kao veliki konkurent ChatGPt-ju i postaje sastavni deo Guglovog biznis modela, integrisan u sve – od Gmaila do dokumenata. Šta god da se sledeće desi, jedna stvar je sigurna – Bard i AI će odigrati ključnu ulogu.
Foto: Mati Mango, Kai Wenzel
Original magazin
Dodaj komentar