radiobalkanfox
Greh je, prema pravoslavnom učenju, bolest volje. To znači da greh nije samo nešto duhovno, već stvarni problem koji se manifestuje kroz naše odluke i postupke u svakodnevnom životu.
To je unutrašnji konflikt, nesklad između onoga što želimo i šta zapravo činimo.
Sveti Nikola Kavasila opisuje greh kao stanje u kojem je volja podeljena, što dovodi do nesporazuma i sukoba sa samim sobom i drugima.
Ovaj sukob u volji postaje konkretan problem u životu, koji, ako se ne ispravi, može dovesti do ozbiljnih posledica.
Jedan od najvažnijih delova pravoslavnog verovanja odnosi se na „hulu na Duha Svetoga“, što znači trajni odbacivanje Božijeg poziva i duhovnog isceljenja.
Foto: Shutterstock
Ovaj stav je neoprostiv, jer on isključuje mogućnost pokajanja.
Pitanje „smrtnih grehova“ izaziva zabrinutost kod vernika.
Postoji sedam grehova koji se smatraju posebno opasnim: gordost, srebroljublje, blud, zavist, prejedanje, zlopamćenje i lenjost. Smatraju se smrtonosnim, jer nisu rezultat nemoći, već svesne i namerne volje.
Svaki od njih može biti koren mnogih drugih grehova.
Na primer, gordost se suprostavlja smirenju, dok srebroljublje uništava našu sposobnost da volimo druge. Blud ponižava telo, dok zavist nas razboljeva.
Prejedanje utiče na naše fizičko zdravlje, a zlopamćenje stvara nepopravljive nesuglasice. Lenjost je osnovni problem, jer se ne suočavamo sa životom, već bežimo od problema.
Ovi grehovi nisu samo teološki pojmovi, već praktični problemi sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu.
Pravovremeno prepoznavanje i borba sa njima čini nas boljim ljudima.
Zato su ovi grehovi naglašeni, jer njihovo ispravljanje donosi istinsku promenu u životu vernika.
BONUS VIDEO:
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Dodaj komentar