Rekacija Iva Andrića na pesmu Lepe Lukić i danas se prepričava

Svedočenje Andrićevog komšije, poznatog slikara, baca novo svetlo na lik čuvenog književnika, našeg jedinog nobelovca.

Naš čuveni književnik je u Beograd prvi put došao 1919. godine. Stanovao je na više adresa, a njegov stan, na današnjem Andrićevom vencu, postao je spomen-muzej.

Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.

U knjizi “Ko je bio Ivo Andrić – sećanja savremenika”, koju je priredila Žaneta Đukić Perišić, u skupini autentičnih sećanja na Ivu Andrića iz ugla njegovih savremenika – školskih drugova, prijatelja, pisaca, diplomata, komšija, rođaka, političara i poznanika, uključeno je i sećanje Dimitrija Marića.

Slikar i njegova supruga glumica, Nevenka Urbanova, negovali su prijateljske odnose sa Andrićem i njegovom suprugom Milicom.

– Mi smo bili susedi koji nisu razmenjivali specijalitete, ali ipak su nama stizale urmašice, a Nevenka je Andriću spremala ono što je najviše voleo, šaminjone sa puterom i peršunom. Nismo imali televizor i često su nas zvali da gledamo zajedno – sećao se Marić.

Diško je dao i posebne detalje o načinu života iza zidova Andrićevog stana.

– On, koji je živeo kao stepski vuk Hermana Hesea osetio je blagodeti porodične topline i porodičnog života. Tri žene su brinule o njemu: Milica, baka Zorka, divna mama Miličina i Milka služavka koja im je bila vrlo privržena. Ona je dugo bila kod njih. Kasnije je došla Matija. Bilo je to u vreme kada je Andrić ostao sam. To je već druga priča. Kada je počelo uređivanje stana, Milica, kao kostimograf koji voli ozbiljne boje – ljubičasto, sivo, htela je tako nešto, pošto imaju stilski nameštaj koji zahteva izvesnu ozbiljnost, htela je tu ozbiljnost da sprovede do kraja. Pozvala je Nevenku koja je Milici predložila – što se Andriću dopalo i on je to podržao malo svetlije tonove. Da ne budu sive zavese, da ne bude sivo i belo već da bude boja kajsije, tako neki blago rumeni tonovi.

Dimitrije Marić otkrio je da je naš nobelovac voleo da uživa uz televizijski program, te da je izuzetno poštovao glumca Miodraga Petrovića Čkalju, ali i kako ga je pesma pevačice Lepe Lukić navela da ispriča jednu mudrost.

– Mi nismo u to vreme imali televizor i oni su nas zvali da pogledamo po neku seriju (tada smo otkrili da Andrić voli da gleda Čkalju, to su bili njegovi trenuci opuštanja). Andrić je bio čovek dubokog sadržaja i u običnom razgovoru vi čujete njegove mudrosti ili neki komentar koje je on saopštavao na poseban način. Na televiziji muzički intermeco, peva Lepava Lukić „Od izvora dva putića vode na dve strane“, a Andrić kaže: „Vidite, uvek postoje najmanje dva puta, čovek ima izbor, nemojte da se žalimo na sudbinu, neki put možemo i sami da biramo.“

Lepa nije imala sreću da ga upozna

Autor čuvene pesme Lepe Lukić „Od izvora dva putića“ je Petar Tanasijević, čiji je najveći hit „Jutros mi je ruža procvetala“.

– „Od izvora dva putića“ je jedina pesma koja je mene izabrala. Sve ostale sam ja birala. Znam da sam bila omiljena pevačica Andrića, jer su o tome pisale novine. Nisam imala sreću da ga upoznam. Ali negde je ostalo zapisano da je jako voleo moju pesmu „Vremena su prošla stara“. Svidela mu se, rekao je, „melodija, ali i tekst“. Rado bih Andriću, da je to od mene tražio, otpevala ovu, a i sve druge pesme. Lepo je kad znate da vas je voleo jedan takav velikan – istakla je svojevremeno Lepa Lukić.

(Kurir.rs/ Srbijadanas/ L. S.)