Sećanje na Milorada Milutinovića: Bravure u duplikatu legendarnog Baneta Dobravca

Kada se govori o harmonikašima iz Krnjevčeve škole koji su svojom svirkom nadogradili svoga slavnog majstora, jedno od prvih mesta zauzima Milorad Bane Milutinović.

Ovo je priča o jednom istinskom virtuozu koji tokom višedecenijske karijere nije ostavio skoro nikakvog traga u medijima.

Milorad Bane Milutinović je iskonski Šumadinac, i genima i izrazom na harmonici. Rođen je 1932. godine u selu Dobri Do između Smedereva i Smederevske Palanke, pa je svom imenu i prezimenu dodao i ono umetičko „Dobravac“.

Prve tonove i pesme na harmonici naučio je od oca Bogdana koji je bio izizetno cenjen harmonikaš i veoma kritički nastrojen prema sinu. Mali Bane je na svom muzičkom putu imao podršku i blagoslov majke Petrije. Potom je učio kod lokalnih harmonikaša, savladao prva kola i prstored.

Već od drugog razreda osnovne škole počeo je da svira po kafanama, svadbama i igrankama u Azanji i okolini. Govorio je da je ceo Drugi svetski rat proveo vežbajući harmoniku. Odmah posle oslobođenja 1946. godine odlazi kod Mije Krnjevca kako bi se muzički opismenio i usavršio. Kod Mije je stanovao dve godine i imao besplatne časove. Vežbao je do fanatizma, nastupao zajedno sa Mijom i proširivao muzičke vidike daleko izvan Šumadije.

– Sećam se da je Mija Krnjevac govorio da je imao stotine vrhunskih harmonikaša, ali da je Bane Milutinović nesumnjivo najbolji, i kao talenat i kao radnik – pričao je Siniša Matejić, još jedan vrhunski učenik Mije Krnjevca.

Polovinom prošlog veka, svirajući sa Krnjevcem doček jedne nove godine, Bane je komponovao svoje prvo kolo. Nemirnog duha i pun optimizma postao je i Titov udarnik. Kao pripadnik Jaseničke omladinske radne brigade učestvovao je na izgradnji auto-puta Beograd-Zagreb, posebno zadužen za kulturno-umetnički život udarnika.

Prvi hotelski angažman dobio je u jednom hotelu u Višegradu, gde je upoznao mladu pravnicu Karmelu Jovanović koja će mu postati žibotna saputnica. Usledili su brojni angažmani u Gornjem Milanovcu, Subotici, Osijeku, Dubrovniku, Svetom Stefanu.

Sredinom pedesetih, po povratku iz Slovenije sa odsuženja vojnog roka, Bane Milutinović postaje član ansambla Mije Krnjevca. Nastupao je na koncertima širom bivše Juge, na „Kalemegdanskoj terasi“ i ostalim beogradskim kafanama kao i na talasima Radio Beograda.

Diskografska karijera Milorada Mulutinovića Baneta trajala je od 1965. do 1982. Snimio je nekoliko gramofonskih ploča sa dvadesetak autorskih narodnih kola: „Milutinka“, „Električarsko“, „Banetovo novo“, „Karmelino“, „Bogdanovo“, „Brankičino“, „Šumadinka“, „Nova Dobravka“, „Dobravac“, „Zoranovo“, „Radetovo“, „Duletovo“…

U kolima Baneta Milutinovića apsolutno dominira harmonika, dok su drugi instrumenti samo u funkciji pratnje i ritam sekcije. Po temperamentu sviranja najbliži je Miliji Spasojeviću i Jovici Petkoviću.

– Neka od svojih najpoznatijih kola snimio je u duplikatu, čime je postavio nedostižnu metu i nekim daleko popularnijim kolegama. Važio je za jednog od najboljih srpskih harmonikaša u tercama – ističe profesor doktor Ljubomir Lukić, pokretna enciklopedija harmonike.

Beograd je napustio 1963. i otišao u Sarajevo, oženio se Karmelom i dobio ćerku Branku. Kao harmonikaš izvanredne tehnike i širokog repertoara zacario je po sarajevskim kafanama.

Nekoliko godina je nastupao u čuvenom hotelu „Evropa“ u Sarajevu, kasnije i u hotelima na Ilidži i u Domu JNA. Pored Sarajeva, gostovao je i širom Evrope, Australije i Amerike i otišao u penziju sa ogromnim radnim stažom. U Sarajevu je završio i muzičku školu i studije na Pedagoškoj akademiji. Dvadesetak godina je radio kao nastavnik u muzičkoj školi.

Za vreme ratnih sukoba u Sarajevu spasavo je živu glavu, dolazio u Srbiju i čeznuo za Sarajevom svoje mladosti. Preminuo je 2022. godine u domu za stara lica „Sentivo“ na Ilidži.