radiobalkanfox
Jelena Buča je tog dana kada joj se dogodilo traumatično iskustvo proslavila rođendan. Bila je srećna, ali o traumi koju je doživela sa samo 23 godine dugo nije govorila. Za to su znale samo njene sestre i veoma uzak krug prijatelja. Ipak, u jednom trenutku bilo joj je teško da prevaziđe sve to sama.
– Tako je. I eto, sreća pa sam uz Nevenu i pomoć stručnjaka koji su odlični stručnjaci, vi danas imate stručnjake i za traume i za sve te stvari, fantastične ljude koji su se školovali da nama pomognu, kao što smo mi profesionalci u svojoj struci tako su ti ljudi. U stvari, i kod psihoterapije vi nama dajete alate da mi onda sami možemo sa tim. Ne može niko umesto vas, ali vi u tom momentu mislite da se ne može dalje i da se vi nalazite u nekom beznađu, ali i te kako može – kaže iskreno Jelena koja je prošla kroz teške trenutke.
Tek posle osam meseci je ponovo počela da peva
Kako je i sama istakla u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ Jelena je prestala da sluša muziku, da peva i da se smeje.
– Prvi nastup, mislim da je prošlo osam meseci, Nevena je bila uz mene da li si spremna, da li si spremna, ona je znala da ću ja… To je muzika, muzika je nešto sa čim sam se ja rodila i to je uvek bilo svetlo na kraju tunela. O čemu god, da li se dešavalo o tinejdžerskim ljubavima, pa nam je to kraj sveta ili su to neki tekući problemi, muzika je uvek bila tu i kada je dobro i kada nije dobro i kada je najteže i kada se pati, kada se plače… Sve se leči sa muzikom u mom životu i sa umetnošću. Uzela sam mikrofon, odlučila sam na to – kaže Jelena.
Foto: Blic TV / Ringier
Gošća emisije se prisetila i trenutka kada uzima mikrofon posle osam meseci i kada se vraća sebi.
– Uzimam mikrofon, plačući pevam „I will survive“ i to je bila pesma definitivno koja je otvorila tada neki moj put. Ta snaga koja je meni bila potrebna da ja uzem mikrofon ponovo je ta snaga kad sam se ja vratila jer vi u tim stanjima prosto ne možete, vama je muzika jako daleka frekvencija da to čak i iritira, a ja sam onda videla da to nisam ja kako mene muzika da iritira kad je meni muzika sve i to su neki sjajni uvidi kad kažem sjajni, to zbog gledalaca govorim o tome, da vi stvarno imate utisak da nema pomoći, pomoći i te kako ima. I meni je žao što se nisam obratila nego sam čekala – kaže Jelena pred kamerama Blic televizije.
Foto: Blic TV / Ringier
Nije se odmah obratila za pomoć
Na pitanje koliko je dugo čekala pa se tek onda obratila za stručnu pomoć Jelena kaže:
– Pa čekala sam, imala sam tu i tamo pomoć pa odustanem, ali bila sam spremna nakon nekoliko godina i onda je tu krenulo ne samo to, tu je krenulo pretres iz detinjstva i onda ceo život i vi morate da prođete kroz bol da biste je zalečili. Vi morate da prođete kroz tugu, vi morate da prođete kroz događaje, kroz ljude, sve to je jako neprijatno. Ja sam čak nekad nakon nekog razgovora u krevetu bila bolesna. Morate da prođete, da budete toliko hrabri da kažete ja prolazim sad kroz bol ali samim tim ću sada da je izbrišem i ona više neće da tinja u meni i biće van mene, nego da ja sad stalno vučem taj teret sa sobom, i to je na kraju fenomenalno. Ja sam i mnoge druge neke stvari rešila i nekako me možda to učinilo osobom koja sam danas i tek će onako sa godinama, uvek mi imamo što šta da radimo na sebi i to je jedna, ja bih rekla mentalna higijena, koju svaki čovek mora da preispita sam sa sobom i gde je i šta je i da li radim pravu stvar. Kakav je moj posao, gde sam uopšte ja.
Foto: Blic TV / Ringier
Iako joj je bilo veoma bolno da prolazi kroz psihoterapiju, znala je da će joj biti bolje.
– Kroz psihoterapiju sam naučila da je bol neminovna da to sve što sam preživela i da možda na taj način, znam da će me boleti, ali idem, ja sam možda i tako neki tip, kada znate da će vam biti bolje, jeste, boleće vas, to mi žene znamo i kod nekih tretmana, kozmetičkih, idemo, znamo da nas boli ali bićemo lepše nakon toga, imamo cilj. To se isto dešava i u našoj glavi, isplakaću se, ići ću, svako od nas ima da izbaci tu tugu. Nama tuga prelazi u bes, mi smo besni ne, mi smo tužni. Postoje ljudi koji ne mogu da plaču, ja sve sreća nisam jedna od njih, ja znam i na sceni da zaplačem, pošto je emocije dosta i kad napišem pesmu izbacujem ih, tu nešto prođe kroz mene pa ih izbacim, da li kroz pesmu ili kroz neko drugo delo, ali navikla sam tako sa sobom, jer ja sam osoba koja ne trpi ta neka stanja da mi nije dobro. Želim sebi da pomognem da mi je dobro jer to kad mi je dobro, želim da sada to bude moj način života i da se ja tako osećam svaki dan i to je nešto što je predivno – kaže otvoreno Jelena koja je snimila dokumentarni film koji je bio nagrađen u Los Anđelesu.
Foto: Blic TV / Ringier
Snimila je film jer kaže: „Šta ja imam od toga da ćutim“
– Aleksandra Švonja je i moja prijateljica, rediteljka i autorka koja je snimila i dokumentarac o nama, o „Frajlama“ imala je neke projekte i sada je želela o nasilju da snimi kratkometražni film gde se ona meni obratila da radimo muziku i specijalne efekte sa kolegom Vladom Uzelcem verovala nam je da mi to možemo da uradimo, međutim požalila mi se eto da nema sagovornicu. Bilo je više njih, ali su one stalno odustajale od straha i šta će biti po emitovanju filma, da će možda nasilnik ponovno, da će izazvati nešto. Nije svejedno, niti ispričati je, kamo li stati ispred kamere da to bude širom sveta emitovano. I, snimanje je bilo zakazano u sredu, to je možda bilo tri ili četiri dana pre toga, ja sam rekla da li možeš sačekati da ja prespavam i da ja razmislim, ja sam imala jedno takvo iskustvo, da ja prosto odlučim da li želim i kao javna ličnost da sada progovorim na tu temu jer jeste naša karijera nekako išla i vezana za muziku i za veselje ali ovo je jedna specifična tema da li bi se ja odvažila za to. Tu noć nisam spavala. Tu noć nisam spavala iz razloga, ja sam razmišljala… – kaže Jelena.
Foto: Blic TV / Ringier
Na njenu dilemu i nesanicu te noći uticale su reminiscencije, sećanje na taj događaj, razmišljanje o tome kako će je ljudi doživeti, kako će je mama doživeti.
– Sve je to uticalo ja sam sada razmišljala, ako ja, ja sam to svakako preživela, bila je neka trauma i preživela sam i dobro sam, sad sam dobro, šta ja imam od toga da ćutim, da li ja mogu nekom sada da pomognem, da me neko pita kako ja ovo da prebrodim. Evo neko je preživeo to i posle toga živi svoj život u punom kapacitetu, recite mi kako, pa neka to budem ja, jer jesu meni isto neki ljudi bili i uzori, i snaga, a želim ja nekome da budem snaga jer ja od toga što mi se desilo što sam ja proživela, nemate vi ništa. Ožiljci su tu, neke stvari su tu i to je samo vaše, da li sam ja spremna sada da pomognem, da pričam o tome i ako dotaknem jednu osobu ja ću biti najsrećnija na svetu. I, tu sam odlučila da to onda tako bude. Film je snimljen krajem 2022. godine, Aleksandra je to poslala na sve festivale svetske i eto mi smo sada… – kaže Jelena koja je istakla da je film prikazan na najvećoj svetskoj konferenciji za prava žena kao i na mnogim drugim festivalima.
Iako je tada razmišljala šta da uradi danas je ponosna.
– Mogu reći da sam ponosna jer već sada kako pričam u medijima verujte mi čak neke i voditeljke, čak neke i javne ličnosti, čak i moje prijateljice koji kažu i to šapatom: „Da, i ja sam doživela nešto slično“, možete da zamislite koliko je teško pričati o tome kada ja posle 20 godina pričam i možete misliti koliko je to teško kada ja nisam mami rekla. Tolike godine mi nismo živele zajedno i ona nije mogla, osetila je ona da se nešto dešava naravno ali nije, koliko je teško. I sada vidim neke komentare pa zašto je neko ćutao. Ja sam onda srećna iz razloga što znam da taj neko nije nimalo bio ni blizu nečega jer da je bio blizu ili neko ne daj Bože iz njegovog okruženja on bi znao zašto je toliko teško pričati o tome – kaže Jelena.
Foto: Blic TV / Ringier
Jelenu su savladale emocije, a evo zašto se rasplakala
Jelena je, kaže, razgovarala mnogo sama sa sobom „tako razgovarajući sama sa sobom shvatila sam jednu stvar, mnogo sam i emotivna i sada“.
– Imala sam tetku, maminu rođenu sestru koja je bolovala od multiple skleroze, više od deset godina je prikovana za krevet bila, ja sam preslikana ona, tako sam građena stil oblačanja, sve… Sa čime se ona borila… Imala je okrenut krevet ka prozoru i to je bio njen svet i uvek mi je govorila hodaj, trči, hodaj idi, živi život do kraja – priča Jelena ne uspevajući da zadrži suze i nastavlja:
– I nekako taj naš ženski rodoslov od svih žena i baka i majka i mi sestre i ceo taj neki ženski naravno i muškarci su tu koji su ta muška linja, ali pogotovo te žene koje su svašta u svom životu proživljavale, bilo bi me sramota da ja bez obzira na poteškoće nemam neki svoj život u punom sjaju, ne živim život u punom sjaju, kakav je ona život imala. Ona je iz tog kreveta iškolovala svoju decu pa ja onako da se postidim i sada ispred njene slike, ona je umrla pre dve godine, ispred njene slike da kažem ali ja moram da budem jaka, ja ne želim u tom mom ženskom rodoslovu, u tom genetskom kodu koju ja nosim da budem neki slabić. Ja sam to tako sama sa sobom razgovarala i mislim da sve mi žene imamo takvu snagu u sebi, na nama je svet mi rađamo taj svet nekako na našim, naravno uz podršku muškaraca tu su oni, ali na nama ženama je dosta toga i mi ne znamo koliko smo jake.
Jelena Buča je takođe bila jaka i posebna i kada se dogodila tragedija u Ribnikaru, a njenu emotivnu ispovest i još detalja gledajte večeras, u ponedeljak, u 22 sata samo na Blic televiziji na kanalu 117 u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“.
Foto: Blic televizija / Ringier
Blic
Dodaj komentar