Peko Dapčević zbog ljubavi prema 17 godina mlađoj glumici prošao golgotu

Ljubavna priča proslavljenog generala-pukovnika JNA, jednog od najslavnijih Titovih boraca Peke Dapčevića i Milene Vrsajkov izazvala je veliku pažnju javnosti.

Posle rata Peko je imao čin general-pukovnika JNA i bio je na položaju načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije.

“On je bio visoki funkcioner, uz to lep, zrele, izrazito muške i snažne ljepote, a iznad svega – pratila ga je legenda i slava ratnog komandanta, što je oduvijek opijalo igrivu i živahnu maštu žena, pa i budilo zavist zbog promašene sreće. A sem toga se on, budući mu je čitava mladost protekla u ratovima i tamnicama, čim se najzad dočepao makar i prividnog mirnodopskog života, poširoko zabavljao ne toliko olako koliko željno, uprkos svim partijskim i drugim ograničenjima i za to vezanim unutarnjim grižnjama…”, zapisali su njegovi savremenici o Dapčeviću.

Ovaj čuveni par upoznao se tokom 1952. godine. Peko je tada letovao u Dubrovniku, a 17 godina mlađa Milena je snimala film „Svi na more“. Ljubav je kako su tada pisali mediji planula brzo, ali nije naišla na odobrenje široke javnosti.

Čak ni njegov položaj i ratne priče koje su ga pratile nisu uspeli da utiču na to da njihov brak ne bude dočekan na nož.

Milena je bila glumica i operska pevačica, a njenu karijeru obeležila je naslovna rola u filmu „Anikina vremena“ iz 1954 godine, ali i čuvena ostvarenja iz tog perioda. „Pesma s Kumbare“, „Gospođa ministarka“, „Za tebe Nanoviću nema leba“, „Dnevnik Ane Frank“, „Bakonja fra Brne“…

Kasnije su usledile i role u partizanskim filmovima poput: „Bitka na Neretvi“ i „Boško Buha“, a ostvarila je ulogu i u seriji „Pop Ćira i Pop Spira“. Takođe, Milena Dapčević je bila prva spikerka u Jugoslaviji, još pre Dušanke Kalanj. Ona je pročitala špudrav Sovjetskom Savezu, koji je bio emitovan u Moskvi.

Takođe, glumila je i u u prvoj televizijskoj drami „Slučaj u tramvaju“.

Ipak, iako je Milenu krasila izuzetna lepota i stas kojim je plenila, ona nije bila po meri rukovodstva, te je često bila na meti negativnih komentara i prekih pogleda. A nakon stupanja u brak sa Dapčevićem, neretko su bili izopšteni iz društva.

U vreme kada je Dapčević postao narodni heroj, ona je imala svega 11 godina, a rukovodstvo i cela javnost očekivala je da će se Peko oženiti „istaknutom drugaricom iz rata“. Međutim, život piše romane…

Jedan od retkih, ako ne i jedini koji se tada usudio da javno stane na njihovu stranu bio je Milovan Đilas, Pekin ratni drug.

Bojkot komandanta i njegove 17 godina mlađe supruge bio je toliko jak da su na dočeku nove 1954. godine u „Klubu književnika“ s bračnim parom Dapčević sedeli samo Milovan Đilas i njegova supruga, o čemu je pisao Đilas.

Šta partija ima od ljubavi?

Đilas je u tekstu početkom januara 1954. koji je naslovio „Anatomija jednog morala“ otvoreno pričao o predrasudama sa kojima se bračni par Dapčević susreto, a dao je potpuno drugačiju vizuru odnosa.

„I tako, bila je obična mlada i lepa žena, kakve rastu i udaju se na hiljade svake godine po ovoj mladoj i lepoj zemlji, i ona, kao i sve te druge, kao i svi ljudi sa svojim individualitetom, s malim brigama i velikim snovima. Ono što bi moglo biti kod nje neobično za običan svet bilo je samo to što je bila pevačica u operi, a uz sve to još, kao takva, i supruga visokog funkcionera, ali ni to ona nije u poletnoj jednostavnosti osećala kao nešto strašno jer, bože moj, živimo u modernom dobu u zemlji socijalističkoj.“

Đilas je opisao i ponašanje „nekih visokih funkcionerki i supruga visokih funkcionera“ (Ivanji pominje žene Tita, Rankovića, Kardelja):

„Naročito su bile izvještene u surovosti one koje se nijesu mogle pohvaliti za svoju mladost vrlinama koje su tražile od drugih, od nevjeste. Jedna je rekla, imitirajući slabu literaturu: ‚Prosto osećam odvratni zadah razvrata ako sam s njom u istoj prostoriji.‘ A jedna druga, koja je proživjela mladost u onom vremenu kada se u Skoju oslobađanje od ‚buržoaskih‘ moralnih predrasuda djevičanstva i vjernosti smatralo prvim znakom ženske emancipacije, rekla je: ‚Više se ne zna ko su naše drugarice! Ne razlikuje se ko je kurva, a ko je drugarica.‘ A jedna opet: ‚Njeno zanimanje je takvo da može biti samo kurva‘…“

Dapčević je nedugo nakon što je objavljen tekst Milovana Đilasa smenjen sa mesta Generalštaba JNA i postao ambasador u Grčkoj. Preminuo je 1999. godine, a Milena je preminula 2018. U braku su dobili ćerku Milicu i sina Vuka.

Kako se ranije pisalo njihova ljubav i gologta koju su prošli bila je inspiracija za film „Oficir s ružom“ sa Žarkom Lauševićem i hrvatskom glumicom Ksenijom Pajić u glavnim ulogama. Jedna scena pri kraju filma možda na najbolji način oslikava društveni sukob između običnog građanstva, proletera i same buržoazije.

Najbolji prijatelj savetuje poručnika Petra (Žarko Laušević) da ostavi ženu koju voli i odustane od ženidbe, jer je ona „klasni neprijatelj“. Govori mu kako je čuo da ga je zaveo buržujski način života i francuski konjak.

„Zamisli da svi pođemo tvojim putem. Ode i komunizam i revolucija u božju mater za mesec dana. Odoše u nepovrat sve žrtve ovog naroda i patnje. Odra nam klasni neprijatelj kožu bez ijednog metka.“