Ovako je Branka Katić govorila o maminom zdravstvenom problemu

Branka Katić važi za jednu od naših najuspešnijih glumica, a o svom privatnom životu ne otkriva previše.

Ipak, ona je u jednom trenutku otvorila dušu o bolnoj temi i teškom odrastanju, kada je kao devojčica sa 10 godina bila suočena sa time da joj majka boluje od bipolarnog poremećaja.

Kako je istakla, majka se osetila toliko umorno „kao da je svet iscedio sve što je imala u sebi“.

– Tata, moja starija sestra i ja u prvi mah smo bili u čudu. Nismo znali što se dešava. Kao da je odjednom postala neka druga osoba. Pre toga je bila vesela i nežna mama. Odjednom je dobila izgubljen, prazan pogled, svega ju je bilo strah. I nije želela pomoć. Dugo je odbijala da odemo kod lekara, kasnije je vrlo teško prihvatila da mora redovno uzimati terapiju, zauvek – počela je ona svoju ispovest.

– Najviše me plašio taj njen pogled i odsutnost, zatvorenost, nesposobnost da podeli svoju muku s nama i oseti bilo kakve lepe osećaje. Plašila sam se hoće li se ikada uspeti vratiti i opet biti ona moja mama koju volim i znam – dodala je glumica.

Branka kaže da je primećivala nagle promene ličnosti kod svoje majke.

– U fazi depresije potpuna otuđenost, izgubljenost, nemogućnost obavljanja bilo koje aktivnosti. Ništa je nije interesovalo, nije htela da bilo ko dolazi. A nije htela ići kod lekara jer je bilo sramota što se tako oseća. Imala je veliku nervozu svakog jutra, ništa nije znala, ni šta želi, ni kako sebi da pomogne, a misli su joj lutale kao u nekom labirintu bez izlaza, svaka aktivnost je predstavljala problem – kazala je Branka.

Sa druge strane, Katićeva je dodala da su tu bile i faze neverovatne energije i ushićenja.

– U plus fazama je umela biti jako naporna, na sasvim drugi način. Tada je bila poput sile koju nito ne može obuzdati. Nije spavala, bila je na momente i jako razdražljiva, ali je par puta i imala herojske podvige. Recimo, uplakanom ocu devojčice iz Irana pomogla je da nađe dobrog hirurga za operaciju kćerke u Beogradu.

– Moja sestra Maja je požrtvovno uskočila u maminu ulogu i brinula je o svima nama. Kako je devet godina starija, i kako je s mamom uviek bila vrlo bliska, bilo joj je jako teško prihvatiti tako veliku promenu. Tata je tugovao na svoj način, i na početku pogrešno tumačio mamino ponašanje. Mislio je da se mama njemu inati, da sve to radi namerno… – iskreno je ispričala jednom prilikom Katićeva za Telegram.hr.