Beli tartufi – Najžena

Beli tartuf je „kralj“ među tartufima razvija se u simbiozi sa korenjem hrasta, lešnika, topole i bukve. Raste iu proleće ali sazreva tek u jesen, a plod može imati prečnik do 12 cm i imati težinu do 500 g , mada su obično mnogo manji.

Meso je blede krem ​​ili smeđe boje sa teksturom belog mermera. Teško ga je naći, jer je njegovo stanište divljina i nikako se ne može veštački uzgajati. Pored specifičnih uslova za uzgoj, tartufi imaju u jedinstvenu aromu, koja se dobija mešavinom kiše i netaknute zemlje, što daje posebnu draž svakom jelu. A sem gastronomske vrednosti, tartufi su izuzetno zdravi.

Ono po čemu najviše skreće pažnju na sebe je njegova cena koja varira u opsegu od 2500 do 4500 dolara po kilogramu, mada su pojedini primerci prodavani i za mnogo veće iznose: U decembru 2014. godine je u italijanskoj regiji Umbriji pronađen rekordni tartuf težak 1,89 kg koji je na aukciji u Sotbiju otkupljen za vrtoglavih milion dolara.

Na pitanje gde ove gljive rastu, Dragan Banovački iz udruženja Lisičarka rekao je da beli tartuf uspeva na slivovima reka. Obavestio je da se cene crnog tartufa kreću oko 70 evra po kilogramu, a beli tartufi u prvoj klasi, pravilnog oblika, neoštećeni koštaju „svega“ 800 evra po kilogramu.

Miloševićeva naglašava da nažalost srpski tartuf nema svoj brend i da se Savez zalaže da tartufi dobiju svoje mesto na tržištu.

„Naš srpski tartuf ide kao ‘istarski hrvatski tartuf’. Zato je MGZ pisao uredbe i možemo da pohvalimo Ministarstvo poljoprivrede koje je jedino imalo sluha, ali oni ipak nisu u tom domenu – oni su u domenu prerade“, kazala je ona istakavši da je Savez probao da osnuje berzu i tražio da se ovo polje uredi.

Pored Srema i Mačve, tartufi se traže i u Deliblatskoj peščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac, u Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bare, te u blizini reka Bosut i Lug. 

Bonus video: