radiobalkanfox
„Na daleki put si pošla
i na njemu mene srela,
zavoleh te al uzalud beše,
ti si samo prijateljstvo htela.
Jedno pismo, jedna suza,
jedna ljubav sad je tuga,
osta samo da se sećam
ja ljubavi a ti druga.
Na prozoru svakog jutra
čim se prvi zraci jave,
čitam tvoje pismo bez adrese
i seća me na te oči plave.
Otišla si kraju svome
gde te stara ljubav čeka,
javi mi se opet bar ponekad
jednim tvojim pismom izdaleka.“
(Savo Radusinović)
Bio je kompletan majstor – pevač, harmonikaš, kompozitor, poeta. Poživeo je samo pedeset i tri godine, imao je više lepih pesama nego godina života, a danas je najživlji – slušaju mu se i pesme koje se nisu slušale. Ovo je sećanje Savu Radusinovića, pevača koji je milovao pesmu.
Savo je autentičan kantautor. Rano je propevao i naučio da svira harmoniku. Iz rodne Podgorice došao je u Beograd, kalio se u kafanama oko Lipovice i Ibarske magistrale, a onda je zakucao kod kompozitora Ace Stepića u želji da snimi prvu ploču.
– Ponudio sam Savi nekoliko pesama, odsvirao na harmonici, a on je pažljivo slušao i pevušio. Kad sam počeo „Šesanaest ti leta beše“, pojavio se onaj njegov blaženi osmeh, samo me prekinuo i rekao: „Ovu hoću!“ – pričao je Aca Stepić, Savin prvi kompozitor.
– Savina muzikalnost bila je očigledna. Bio je to pevač mekanog, melodičnog glasa, školovan muzičar i dobar svirač na klavirskoj harmonici. Bio je oduševljen uspehom prve ploče, a naročito Savina rodbina i braća u Americi. Savo je bio pravi gospodin pevač.
Tako je narodna muzika dobila sentiš majstora i pevača koji miluje pesmu. Već posle prve singlice počeo je Savo da komponuje samom sebi.
– Krajem 70-ih kad je Savo počinjao, snimalo se na „tri, četiri“. Na snimanju Savine treće singlice našalih se sa Savom pre ulaska u studio: „Mogao si i note da rspišeš.“ Savo je na iznenađenje svih prisutnih muzičara seo i za nekoliko minuta raspisao note za svoju prvu autorsku pesmu „Nesrećna ženo, ljubavi moja“. Saznali smo da je pohađao muzičku školu, što je potvrdio kao pravi majstor tokom čitave karijere – pričao je legendarni Tomica Miljić koji je sa svojim ansamblom svirao na tri Savine ploče.
Diskografija Save Radusinovića stala je na tri singla, sedam albuma, a snimio je i nekoliko festivalskih pesama. Na tako malo snimljenih ploča imao je dosta pesama za sva vremena: „Šesnaest ti leta beše“, „Ti si žena koju ludo volim“, „Pomirenja više nema“, „Samo ti možeš da me smiriš“, „Srce moje deli se na dvoje“, „Beograde, ti mi dušu smiri“, „Jedno pismo, jedna suza“, „Brzo prođe naša sreća“, „Budi jaka ovog trena“, „Kako si mogla“, „Moj život je avantura“, „Mnogo sam te zavoleo“, „Ko te noćas miluje po ruci“, „Ako želiš da me vidiš“, „Zovite me gospidine“, „Jerina“, „Ja sam čovek s koferom u ruci“ …
Savo je pevač najsuptilnije intetpretacije. Ni pre ni posle Save niko tako nije milovao pesmu. Izgarao je za svaki ton, svaki slog je bio kratak za Savinu emociju. Savo se nekako umiljavao dok je pevao i blago otezao samoglasnike. Teško da bi položio audiciju kod Carevca, nije bio miljenik velikih medija ali se zato nije skidao sa narodnjačkih radio stanica.
– Savo i ja smo nekako najsličniji, sećam se da su nas u početku i mešali. Kada je snimao svoje prve pesme, dolazio je kod mene, stalo mu je bilo do mog mišljenja. Ja sam nešto pre Save počeo da snimama, ali je Savo pre mene postao pipularan, naročito na beogradskim radio stanicama – kaže legendarni Milanče Radosavljević.
Imao je manire pravog gospodina, znao je da donese i prenese emociju. Plenio je gospodstvom i u najzadimljenijoj kafani, stojički je nosio i najtežu bolest.
Preminuo je 29. oktobra 2007. godine u Sakramentu.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar