Ćanda je likvidiran 23. marta 2000. godine, a Jelena je otvoreno pričala šta se sve dešavalo pre i nakon njegovog ubistva.
Damir Dervišagić, printscreen/društvene mreže
– Mnogi su uhapšeni tokom akcije „Sablja“. Sećam se toga odlično jer je moj otac bio jedan od osnivača UBPOK-a i hapsio je sve te kriminalce i ubice. A sećam se „Sablje“ i zato što je moj momak sa kojim sam se zabavljala nekih devet, deset meseci ubijen na jedan brutalan način. Mogla sam i ja da stradam. Imala sam dvadesetak godina i videla sam Zorana u komadima. Tada sam doživela stanje koje me nikada nije pustilo. Osetila sam da mi se tako jako steglo srce, da me taj grč nikada nije pustio. Nikada me ništa nije tako jako potreslo, sve do smrti moje majke.
JK je otkrila i šta je saznala o njegovom ubistvu.
– Reći ću nešto što nikada pre nikome nisam rekla, a nadam se da mi čovek neće zameriti, a i ako zameri, nije ni bitno, jer je učinio dobro delo. Reč je o Oliveru Mandiću, koji je u to vreme bio jako blizak sa Svetlanom Ražnatović i Marinom Tucaković. Jednu noć, Oliver je pozvao Marinu i rekao joj da je u Cecinoj kući saznao da se sprema akcija u kojoj će „zemunski klan“ ubiti Zorana Davidovića. Krišom je rekao Marini ono što je čuo. Rekao joj je: „Zovi onu budalu i reci da se više ne vozi kolima sa Ćandom, spremaju njegovo ubistvo, ubiće i nju!“ Marina je tada pozvala moju majku i prenela joj to. Divna je pozvala Zorana i zamolila ga da se ja više sa njim ne vozim. I zaista, nisam se više vozila, a njega su nedugo zatim ubili. Za Oliverove reči sam saznala posle Ćandinog ubistva.
Pop diva je priznala i da li je osetila olakšanje kada su Zoranove ubice uhapšene u „Sablji“
– Ne. Oni su svakako meni oduvek bili nebitni jer su u tom periodu ubili na desetine i desetine ljudi. Svi mi koji smo tada živeli u Beogradu, znamo kroz šta smo prošli.
Kurir
Dodaj komentar