Priča Anelize Mihel, devojčice iz koje su isterivali đavole

Anelize Miheliz Lajblfinga u Nemačkoj bila je sasvim obična tinejdžerka kada je doživela svoj prvi epileptični napad. Njen život od tog momenta je postala tragična, a inspirisala je tvorce horor filmova „Egzorcizam Emili Rouz“ i „Rekvijem“.

Iako se činilo da joj terapija pomaže, situacija se iz godine u godinu pogoršavala. Porodica je spas pokušala da pronađe u veri. Tako je tokom hodočašća, 1968. godine, jedna starica istakla da je Anelize zaposeo đavo, iako je u tom momentu imala samo 16 godina.

Anelize je u širokom luku izbegavala freske i ikone na kojima je prikazan Isus, nije želela da pije svetu vodicu, a konačan “dokaz”, po staričinom mišljenju, bio je taj što je Anelize nemoguće “zaudarala”.

Do svoje dvadesete godine, nesrećna devojka je završila u mentalnoj ustanovi. Od obične tinejdžerke koja je maštala o tome da postane učiteljica malo je toga ostalo.

U to vreme, postajala bi agresivna kada bi se našla u blizini verskih predmeta i objekata, a tvrdila je i da čuje glasove. Sve to izazvalo je kod nje sklonost suicidnom ponašanju.

Aneliza i njena porodica prihvatili su mišljenje starice, i zaključili da mora biti da je devojka opsednuta demonom. Zbog toga su zamolili katoličkog sveštenika da nad njom izvrši egzorcizam.

Sveštenik je odbio, i dugo je Anelizina porodica tragala za sveštenim licem voljnim da izvrši taj obred. Sreća ih je, kako su mislili, 1975. godine dovela do dvojice rimokatoličkih sveštenika – Arnolda Renca i Franca Alta, kojima je vircburški biskup izdao nalog za egzorcizam, piše Istorijski zabavnik.

Deset meseci su sveštenici izvodili nad devojkom rituale, i sve to u potpunoj tajnosti – po nalogu samog biskupa.

Prema istorijskim zapisima, Anelize je “pod uticajem demona” cepala odeću sa sebe, kompulsivno dnevno izvodila po 400 čučnjeva, puzala po podu i danima lajala kao pas. Jela je bube i ugalj, odgrizla glavu mrtvoj ptici koju je pronašla, urinirala po podu, a zatim to i lizala…

Prema svedočenjima njenih bližnjih, iz sebe je ispuštala jezive zvuke – bilo je tu lajanja, zavijanja, stravičnog vrištanja od koga bi se njenoj okolini od užasa dizala kosa na glavi.

Svojim demonima nekada bi davala imena poput – Kain, Neron, Juda, Lucifer, Hitler. Govorila bi njihovim glasom, i ponašala se kao da ju je neko od njih zaista zaposeo. Tada bi sveštenici razgovarali sa njima.

„Ljudi su glupi poput svinja. Misle da je sve gotovo nakon smrti. Život se nastavlja posle smrti,“ govorio bi „Hitler“ kroz Anelizu.

S druge strane, “Juda” bi kroz Anelizu govorio da je “Hitler” jedno obično “blebetalo” i da u paklu niko čak ni ne obraća pažnju na njega.

Iako je za to vreme uzimala lekove za epilepsiju, uskoro je Aneliza postala previše agresivna. Počela je da odbija hranu, i da stalno govori da priželjkuje smrt. Na svoj zahtev, skinuta je sa terapije i odbijala je svaku medicinsku pomoć.

U tom periodu, sveštenici su udarnički počeli da nad njom izvode rituale egzorcizma. Ukupno ih je bilo 67, a izvodili su ih jednom do dva puta nedeljno.

Oni koji veruju da je Anelize zaista bila zaposednuta pričaju i da je devojka u tom periodu sanjala Devicu Mariju koja joj je ponudila dve mogućnosti – da živi, ali da niko ne sazna šta joj se zaista desilo, ili da nastavi svoje mučeništvo kako bi svi saznali da je Carstvo duhova i Sila tame stvarno.

Prvog jula 1976. Anelize je umrla u svom domu, imala je 23 godine. Autopsijom je utvđeno da je umrla od neuhranjenosti i dehidratacije, što je bila posledica egzorcizma. U momentu smrti imala je svega 30 kilograma, zbog čega nije mogla da se samostalno kreće, a autopsijom je utvrđeno i da je bolovala od upale pluća.

Nakon sprovedene istrage, sud je zaključio da je Anelizina smrt mogla biti izbegnuta čak i samo nedelju dana pre tragičnog prvog jula da nisu nastavili sa egzorcizmom.

Pokušali da kazne krivce

U toku narednih meseci, država je podigla optužbu protiv Anelizinih roditelja i sveštenika zbog ubistva. U toku slučaja, Anelizino telo je ekshumirano, a puštale su se i trake na kojima su sveštenici snimali Anelizine krike u toku egzorcizma.

Na kraju, sveštenici su osuđeni na šest meseci zatvora (uslovno na godinu dana), dok su Anelizini roditelji oslobođeni optužbe jer su “dovoljno propatili” za vreme njenog života.

Katolička crkva, koja je odobrila egzorcizam nad Anelize Mihel, kasnije je promenila svoje stanovište i proglasila ovaj slučaj tragičnim spletom nesrećnih okolnosti i mentalne bolesti. Danas, mnogi ljudi veruju da je Anelize Mihel zaista bila posednuta demonima, a njen grob je neironično postalo mesto hodočašća, na kome se okupljaju ljudi.