Kardiolog Otašević opominje: Ako vam srce „preskače“, obavezno uradite EKG pregled

EKG je jedna od najčešćih analiza srca, koja može da otkrije brojne srčane probleme, ali ne sve. Sve o tome – kada se radi EKG, šta otkriva, a šta ne, za RTS Ordinaciju je objasnio kardiolog prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

„EKG je jedna u nizu analiza koju mi tražimo kada radimo kardiološki pregled. Naravno da je jako dobro da imate dobar EKG, ali to nažalost nije uvek dovoljno da kažemo da ste zdravi što se vašeg srca tiče. EKG beleži električnu aktivnost srca, u kojoj se pomoću nekih specijalnih odvoda obrađuje u toj maloj mašinici koju mi zovemo EKG odnosno elektrokardiogram i onda mi dobijemo zapis. Na tom zapisu imamo 12 nekih linija koje nam govore o različitim aspektima stanja srca odnosno različitim područjima srca šta se desilo u smislu električne aktivnosti“.

EKG može da pokaže o kojoj vrsti aritmije se radi, može da otkrije predinfarktno stanje ili infarkt, ali i zadebljanje srčanog mišića.

„Kada osećamo aritmije to su ti neki preskoči najčešće ili recimo ubrzan rad srca, kada nam srce radi pa kažemo preskoči. Međutim, ono što mi viđamo je da vi kažete ‘jao, meni srce stalno preskače’, uradimo EKG običan u miru i potpuno može da bude normalan. Međutim, to ne znači da nemate aritmije, već da to snimanje EKG u miru traje 15-20 sekundi, zbog toga mi pribegavamo onom holter EKG-u, koji se nosi 24h i omogućava da bolje sagledamo stanje srca“.

Za EKG kaže da ne može da otkrije hipertenziju, ali može da ukaže na to da li postoje komplikacije.

„EKG nije način za otkrivanje hipertenzije, ali može da nam otkrije da li postoje neke komplikacije hipertenzije jer ukoliko dugo traje, možemo imati oštećenje srca, u smislu zadebljanja srčanih zidova, to je takozvana hipertrofija leve komore. To se dešava jer hipertenzija vrlo često ne daje nikakve simptome i ljudi se iznenade hipertenzijom. Isto tako, moguće je da kad neko ima hipertenziju da ima i neke promene, tipa srčane slabosti itd.“.

Simptomi hiperteznije

Glavobolje, prvo u potiljačnom delu, često curenje krvi iz nosa, zujanje u ušima, neki su od mogućih simptoma hipertenzije, navodi kardiolog.

Kada je reč o rađenju EKG-a osobama koje se žale na bol u grudima, kardiolog kaže da ovim pregledom jako dobro može da se vidi koronarni sistem.

„To mogu da budu različite vrste infarkta, može da bude ta neka nestabilna angina pektoris, u svakom slučaju promene na krvim sudovima koje ograničavaju protok krvi ka srčanom mišiću“.

Klasičan infarkt se, kaže, na EKG-u jasno vidi, zato je važno uraditi ga što pre od početka bola, kako bi se na vreme dala i terapija.

Šta EKG ne može da pokaže

„Ne možemo da vidimo ukoliko imate suženje na krvnim sudovima srca, bez infarkta. Zato kod bolesnika koji se recimo žale na bolove u grudima radimo i taj čuveni test fizičkim opterećenjem. EKG u jako malom procentu može da otkrije miokarditis, nije senzitivan, nema veliku mogućnost da otkrije tu bolest. Često ne možemo videti srčanu slabost uzrokovanu slabljenjem srčanog mišića, bolesti zalistaka, odnosno možemo videti neke indirektne znake da ta bolest postoji. Na sreću, poslednjih godina imamo te magnetne rezonance koje nam značajno pomažu u postavljaju odgovarajuće dijagnoze“, kaže dr Otašević.

Pored magnetne rezonance, kaže da je jako značajan i ultrazvuk srca.

„Ultrazvuk nam služi da vidimo većinu onoga što ne možemo videti EKG-om, da vidimo kakve su veličine srčane šupljine, da li srce dobro pumpa krv, u kakvom stanju su zalisci na srcu, da li postoji zadebljanje srčanog mišića…“.

Govoreći o zadebljanju srčanog mišića, kardiolog kaže da to nije samo po sebi živono opasno, ali „govori u prilog tome da visok krvni pritisak dugo traje. Samim tim što je do toga došlo, ta osoba je pod mnogostruko većim rizikom od infarkta i šloga nego da to toga nije došlo. To je znak upozorenja, znak da treba agresivno da lečimo krvni pritisak“, zaključuje.