Njihovo gledanje je pažljivo praćeno kako bi se identifikovali tačni fokusi njihove pažnje.
Poznata slika „Devojka sa bisernom minđušom“, delo holandskog majstora Johana Vermera, decenijama fascinira publiku. Sa turbanom, bisernom minđušom i direktnim pogledom, ova misteriozna devojka deluje gotovo hipnotišuće.
Da bi otkrili razloge njene atraktivnosti, muzej Mauritshuis naručio je istraživanje koje je sproveo „Neurensics“, s ciljem da analizira snažnu emocionalnu reakciju koju slika izaziva.
Rezultati EEG ispitivanja pokazali su da Vermerovo delo podstiče povećanu aktivnost u prekuneusu, delu parijetalnog režnja mozga, koji je zadužen za introspekciju, evociranje ličnih sećanja i svest.
Analiza je otkrila zanimljive obrasce u načinu na koji posetioci posmatraju sliku. Kao i kod drugih portreta, posmatrači prvo fokusiraju oči i usta devojke, pokušavajući da dokuče njen izraz i emocije.
Međutim, kod „Devojke sa bisernom minđušom“ pažnja se zatim preusmerava na bisernu minđušu, a posetioci zatim neprekidno prelaze pogledom između očiju, usana i minđuše.
Ovaj kružni proces, poznat kao kontinuirana pažnja, znači da posetioci provedu znatno više vremena gledajući ovu sliku nego bilo koje drugo delo u muzeju.
Istraživanje je donelo još jedno važno otkriće za muzeje i galerije: emocije koje originalna dela izazivaju u posmatračima ne mogu se uporediti s onima koje izazivaju reprodukcije.
Originalna slika u muzeju pobuđuje emocionalni odgovor u mozgu čak deset puta snažnije nego reprodukcije, što dodatno potvrđuje jedinstvenu vrednost umetničkog iskustva uživo.
Dodaj komentar