radiobalkanfox
Kardiolog Petar Otašević ističe da su koronarne jedinice pretrpane pacijentima, što je delimično uzrokovano temperaturnim promenama koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, poput infarkta i šloga.
Promene vremena nisu samo neprijatnost; one mogu biti okidač za srčane i moždane udare. Dr Otašević naglašava da velike temperaturne razlike dovode do povećanja broja pacijenata sa akutnim srčanim problemima. Ova informacija je posebno važna jer srčane bolesti ne biraju godine, a simptomi se mogu javiti u bilo kojem uzrastu.
„Svaki put kada dođe do promene vremena, posebno od toplog ka hladnom ili obrnuto, primećujemo porast pacijenata sa simptomima koji odgovaraju akutnom infarktu miokarda ili šlogu. Iako su dani prijatni, jutra i večeri mogu biti vrlo hladni, a te velike temperaturne razlike utiču na povećanje broja bolesnika sa ovim tegobama“, objašnjava dr Otašević.
On dalje pojašnjava da tipični simptomi uključuju jak bol u grudima, pečenje, žarenje ili stezanje koje traje duže od 20 minuta. Međutim, postoje i atipični simptomi, kao što su nagli gubitak svesti ili bolovi u specifičnim delovima grudnog koša.
Dr Otašević takođe naglašava da se infarkti više ne javljaju samo kod starijih osoba, već se pacijenti u kasnim dvadesetim, ranim tridesetim pa sve do devedesetih godina javljaju sa ovim problemima.
„Ranije smo smatrali da se infarkt javlja nakon 55. ili 60. godine života, ali to više nije slučaj. Sada se infarkti javljaju kod ljudi mnogo mlađih“, dodaje dr Otašević, za Blic TV.
On podseća na važnost preventivnih pregleda i identifikacije faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, povišene masnoće, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost i gojaznost.
„Ne možemo uvek predvideti kada će doći do ovih stanja, ali možemo preduzeti razumne mere za njihovu prevenciju, što uključuje redovne preventivne preglede gde se identifikuju faktori rizika za razvoj infarkta ili šloga“, zaključuje dr Otašević.
Alo
Dodaj komentar