Ko je bio muž Radmile Savićević

Na današnji dan navršava se 23 godine od smrti glumačke dive Radmile Savićević, koja je ostavila neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji, ali i na daskama koje život znače.

Ono što je ostalo upečatljivo kod nje je što je imala neprikosnoven karakter, kojim je plenila kako na sceni tako i u životu. Međutim, ono što je malo ko znao je koliko je ljubavi imala prema svom čoveku.

Život ove legendarne glumice obeležila je i velika ljubav prema kolegi, Božidaru Savićeviću. Njihova osećanja su bila toliko jaka, da nisu mogli dugo da izdrže jedno bez drugog. Mnogi su isticali da je po njihovoj priči mogao da se napiše scenario za najromantičniji film.

Božu je upoznala na kruševačkom korzou. Kako govore njeni bližnji, supruga nikada nije zvala ni po imenu ni kao muža, nego kao „moj čovek“.

Upoznali su se u rodnom Kruševcu, odakle su se preselili u Beograd. Iako je po struci Božidar bio zubni tehničar, on se 1948. godine posvetio glumi i pridružio se svojoj supruzi na daskama koje život znače.

Venčali su se 16. maja 1950. godine i uživali u skladnom i harmoničnom životu. Mnogo su se voleli i dočekali da proslave pedeset godina braka.

Boža se veoma mlad razboleo, a Radmila je o njemu brinula. Međutim, deo ličnosti za koju je malo ko znao je da je bila izuzetno ljubomorna. Tako su po glumačkim kuolarima kružile priče da je sekla i bušila kulise kako bi imala bolji pogled na glumce kada je Boža imao neku scenu sa mladom koleginicom.

Budući da dece nisu imali, svu ljubav su posvetili Radinoj sestričini. U knjizi „Prva i poslednja“ Radina sestričina je svedočila o njihovoj ljubavi:

– Mnogi su je pitali kako je moguće da ta ljubav traje pedeset godina, istim intenzitetom, a ona je govorila: Muž je svetinja i mora da se poštuje. Lako je razvesti se, ali je velika stvar sačuvati brak. Teča je bio iz patrijarhalne crnogorske porodice, a tetka Rada je jako cenila svekra i svekrvu, jer je tako vaspitana. Boža je bio mnogo vezan za nju, uzvraćao joj je pažnju i ljubav – navodi se u knjizi.

Gde je išla rada išao je i njen čovek. Božidar i Radmila glumili su prvo u Kruševcu, pa u Nišu i na kraju u Beogradu.

– Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade koja je njima omogućavala da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša Ružić je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ne žalim se. Ja sam svoj život živela onako kako sam htela – prisećala se Radmila godinama kasnije.

Sa njima nikada nije bilo dosadno i umeli su i te kako da oraspolože ljude i prirede im iznenađenja.

– Jednom prilikom još kao devojčica vraćala sam se s njima iz Novog Sada za Beograd, nešto me je bolela glava, pa sam bila neraspoložena, a oni su, da bi mi olakšali put, odglumili celu Zonu Zamfirovu. Boža je vozio i govorio sve muške uloge, a Rada je sedela pored njega i glumila ženske. Umeli su ljudima da prirede neočekivana i originalna iznenađenja – priseća se Nataša Mijušković u knjizi.

Uprkos ljubomori, njih dvoje su imali skladan i srećan brak, a jedino što je moglo da im pokvari sreću jeste to što nisu imali dece.

U svojoj ljubavi su uživali do glumičine smrti 8. novembra 2001. godine. a Božidar je preminula nešto više od godinu dana kasnije 25. januara 2003. godine. Danas počivaju zajedno na Novom groblju u Beogradu u Aleji zaslužnih građana.

Pažnju na sebe je skrenula 1968. u filmu „Višnja na Tašmajdanu“, gđe je igrala razrednog starešinu. Popularnost stiče kao Violeta u „Kamiondžijama“, devojka zaljubljena u Paju Čuturu (Pavle Vuisić), i kao baka Vuka u „Pozorištu u kući“.

Godine 1976. snima TV seriju „Babino unuče“, da bi potom igrala u seriji „Vruć vetar“. Krajem osamdesetih tumači lik sekretarice Žarke u „Boljem životu“, a godine 1993. njena karijera dolazi do vrhunca ulogom Riske Golubović u seriji „Srećni ljudi„. Njena poslednja uloga bila je Dostana u „Porodičnom blagu“.

– Nisu me privlačile uloge kaćiperki i vrtirepki. Nekako sam uvek volela da igram zrele žene, žene pune životnog iskustva koje nešto mogu da pruže, koje znaju šta je to… živeti život – rekla je Rada jednom prilikom, kao i:

– Nikad nisam umela da budem dama. Ni u svom repertoaru nisam igrala uloge nekih gospoja. Uvek sam imala uloge koje su zahtevale najkraći, ali zato najteži put do gledaoca. (Glas, Banja Luka, 18. 5.1985.)

Iako je po ulogama svi pamte kao dobru domaćicu, istina je, ipak, bila malo drugačija:

– Ljudi koji me ovako znaju misle da sam ja kompletna domaćica. Međutim, moram da ti odam jednu malu tajnu: ja uopšte ne znam da mesim. I strašno sam se namučila za Novu godinu. Ja sam jednu tortu mesila šest, sedam sati i došlo mi je da je bacim kroz prozor, jer je to strašno komplikovano za mene. Sve što mora da se meri – ja to, brate, kad kuvam radim sve od oka, po ukusu, sasvim… nekako drukčije, tu sam na svom terenu – rekla je Rada za TV novosti svojevremeno.

 Poslušajte kako je Nataša Ninković za Kurir televiziju govorila o svojim nasledicima: