Jovana Tipšin ogolila dušu | Kurir

Jovana Tipšin kaže da je zajednom sa braćom i sestrama u detinjstvu živela u nemaštini, kao i da su morali jednu čokoladu da dele na osam delova.

– Odrasla sam u višečlanoj radničkoj porodici. Roditelji su imali nas osmoro dece. Imam četiri sestre i tri brata. Mogu reći da sam imala bezbrižno detinjstvo. Živeli smo u beogradskom naselju Zvezdara, a kada sam imala šest godina, preselili smo se na Banjicu gde sam provela najlepši deo života. Nije bilo novca, a trebalo nas je sve prehraniti i izvesti na pravi put. Zato je roditeljske pažnje i ljubavi bilo napretek – rekla je Jovana, pa je objasnila da je kuća uvek bila puna:

– Mama Emina i tata Veselin su se potrudili da ne osetimo nemaštinu. Lepo je bilo odrastati u punoj kući. Svi smo se slagali i voleli. Sve smo delili na osam delova, čak i jednu čokoladu. Bilo je tu i svađa, kao i kod svake dece, ali sve su to bile bezazlene čarke. Imala sam osećaj kao da sam svaki dan u obdaništu. Kada bi nam došli baka i deka, bilo nas je dvanaestoro. Svi bismo se okupili oko njih, a oni su nam pričali razne priče, stvarne i nestvarne. Obožavala sam ih.

Jovana je jednom prilikom otkrila da nije imala novca za prvi album, pa joj je to finansirao bračni par.

– Osnovala sam svoj bend sa kojim sam gostovala po diskotekama i restoranima. Jedan od omiljenih mi je restoran “Topčiderska noć” u Beogradu. Svaki dan sam imala tezge, a vikendi su bili udarni. Imala sam osećaj da je ceo Beograd došao da me sluša. Videvši da se dobro snalazim u svom poslu, starije kolege, kao i članovi benda su me pitali kada ću snimiti ploču. Nagovorili su me da to uradim. U restoranu se pojavio jedan bračni par. Imali su kćerku Jovanu i bili su oduševljeni mojim glasom. Ponudili su mi finansijsku pomoć i ja sam 1994. godine snimila ploču, kasetu i CD “Drugarica za kasne sate”, sa koje su se izdvojile pesme “Jedna k’o nijedna”, “Sve tuđe suze”, “Narandža na stolu”, “Burma od zlata” – rekla je pevačica za „Vesti Online“.

 Ovako Jovana Tipšin izgleda u kupaćem