Ko je zapravo Elma Elfić Zukorlić?

„On je bio i moj suprug, moj mentor… Sigurna sam da bi danas prvenstveno rekao da smo bili iskreni i dobri prijatelji jedno drugom“, kaže prof. dr Elma Elfić Zukorlić, pa rezimira godine koje je provela sa Muamerom Zukorlićem. Govori i o svojoj karijeri, tokom koje je postala prva generalna menadžerka sa hidžabom u Srbiji, majčinstvu, izazovima i svim ostalim važnim aspektima njenog života.

– Zaista sam uzvišenom gospodaru zahvalna što sam prvenstveno živela u njegovom vremenu, što sam u tom vremenu mogla da se ostvarim i kao njegova supruga i majka njegove dece, ali posebno što sam mogla da budem njegov saradnik, poslovni partner. Takođe je i on u mom životu imao, da kažem, više uloga. Pored toga što je bio moj suprug, otac moje dece, bio je moj učitelj, moj mentor i zaista, kada rezimiram naših 18 godina života, slobodno mogu da kažem da i ove poslednje tri godine bez njega i da je sudbina bila drugačija i da je danas on ovde… Mislim da bi on rekao isto što ću i ja danas reći, da smo prvenstveno bili iskreni i dobri prijatelji jedno drugom – rekla je Elma Elfić Zukorlić za Srpskainfo i Euro Blic.

Elma je majka Amira, Mine, Ajše i Ahmeda, savetnik u Vladi Republike Srbije i profesor na Univerzitetu u Novom Pazaru, gradu njenog detinjstva.

– Jako sam ponosna na svoje poreklo, potičem iz starogradske novopazarske porodice. Posebno sam ponosna na svoje roditelje koji su međusobnom ljubavlju, poštovanjem i poverenjem stvorili ambijent u kojem sam mogla da se razvijam zdravo, bez doticanja nekih predrasuda i stereotipa koji vladaju u društvu. Ako za sebe kažem da sam susret dve krajnosti, pod tim mislim da sam u tom staklenom zvonu u kojem sam rasla s jedne strane bila razmažena, posebno od strane oca, a s druge sam dobila taj neki spartanski odgoj od svoje majke, tako da i dan danas funkcionišem između te dve krajnosti. Danas sam samohrana majka četvoro dece i negde sada analiziram šta su to meni moji roditelji dali, što bih ja volela da prenesem svojoj deci u smislu vaspitanja i nakon svega što se izdešavalo za mojih 40 godina, mislim da najveći kapital koji roditelji daju svojoj deci jeste zdravo srce, nemoguće je da u tom srcu proklija seme mržnje, ma koliko valovit život bio.

Tri životne strategije Elme Elfić Zukorlić

Elma Elfić Zukorlić ima niz zanimanja, brojne obaveze, i privatne i profesionalne. Kako pravi bilans između raznih uloga koje obavlja?

– Ja se zaista trudim da uvek imam vreme da se posvetim sebi. U mojim okolnostima sada je to dosta otežano jer sam samohrana majka, ali što bi se reklo, ne odustajam od sebe. Teško je balansirati između privatnih i poslovnih obaveza i kada ste u paru, a ne kada ste sami, ali mislim da nije nemoguće. Uvek na ova pitanja odgovaram na taj način što zaista mislim da se moraju primeniti određene strategije unutar porodice da bi se mogao izbalansirati profesionalni i privatni život. Prva i osnovna strategija jeste da usadite svest u svojoj porodici, kod svih članova, da to što vi radite nije vaš lični hir, da je to nešto što je dobro ne samo za vas, nego i za porodicu i za zajednicu i za društvo i da mi tokom dana apsolutno svi imamo neke zadatke i neke obaveze koje moramo da uradimo i ukoliko postoji međusobna podrška, sve će biti lakše i tako se stvara i neki podstisajni ambijent u porodici.

– Nakon izrađene te svesti u porodici svi treba da imamo svoje zadatke, jako je bitno organizovati se unutar svoje porodice, podeliti zadatke, ko šta treba da uradi tokom dana, pa čak i ako se ne uspe da se te obaveze podele među članovima porodice, mislim da nije greška ni tražiti pomoć sa strane, pa nakon toga svojim rezultatima opravdati svoju ulogu – priča Elma i dodaje:

– I treća strategija koja mislim da je najbitnija u balansiranju između privatnih i poslovnih obaveza jeste upravljanje vremenom. Pod upravljanjem vremenom smatram sledeće, odradite što više stvari u manjem vremenskom periodu i samim tim obezbedite neko vreme koje ćete posvetiti sebi i svojoj deci i uvek sam za to da je sadržajno vreme mnogo bolje nego da kažem neko neograničeno vreme koje provodite i sa porodicom ili sa bilo kim drugim.

„Nosim hidžab 20 godina“

Na pitanje da li u Beogradu prihvataju različitost imajući u vidu njenu religiju odnosno to što nosi hidžab, odgovorila je:

– Ja nosim hidžab punih 20 godina i mogu vam reći da ja zaista nikada nisam imala problem u Beogradu sa samom činjenicom da sam žena sa hidžabom. Mogu negde napraviti razliku kako je to bilo pre 20 godina i sad. Pre 20 godina možda je hidžab budio određenu radoznalost i poglede na ulicama. Danas, verujte, čak ne osećam ni tu dozu radoznalosti kada prođem kao žena sa hidžabom. Mislim da postoje mnogi razlozi što je to tako – priča Elma i dodaje:

– Prvenstveno mislim da je Beograd postao metropola, jedan grad koji spaja evropske i istučnjačke vrednosti i da je zapravo most između istoka i zapada. Naravno, to me je doprinela dobra prvenstveno unutrašnja politika Republike Srbije gde se svi građani osećaju da mogu slobodno koristiti sva svoja prava pa tako i nacionalne manjine. Sama činjenica da se nalaze u svim nivoima vlasti govori o jednom društvu koje je raznoliko i koje je samim tim i zdravo. Drugi razlog mislim da je takođe jedna dobra spoljna politika koja se vodi posebno sa arapskim zemljama u kojima dominira islam“.

„Najvažnije mi je da moja deca budu dobri i obrazovani ljudi“

Elma je posvećena ciljevima čiju realizaciju je započela sa pokojnim suprugom, koji je bio glavni muftija Mešihata Islamske zajednice, univerzitetski predavač, publicista, a od 2020. do 2021. predsednik Narodne skupštine naše zemlje.

– Mufti je započeo zaista mnoge projekte i mnoge inicijative na svim poljima. To su projekti u islamskoj zajednici, na polju obrazovanja, pa i u nacionalnim projektima. Nažalost, nije mnoge od njih uspeo da završe za vreme svog života. Nakon njegove smrti, pored dece koje su mi bili motiv da nastavim sa svojim životom, jedan od motiva bio je i da dovršim određene projekte koje sam započela sa njim.

– A oni se tiču projekata u oblasti obrazovanja. I zaista, hvala milom Bogu, uspela sam da u prvoj godini nakon njegove smrti dovršim projekat dugogodišnji koji smo radili, akreditaciju univerzitetu u Novom Pazaru – na svim odeljenima, na svim nivoima i mogu vam reći da mi je jako žao što on to nije doživeo. Međutim, situacija u svim tim institucijama se drastično promenila nakon njegove smrti. Neke moje aktivnosti su dočekane uz otpor…

Otkriva kako se izborila sa tim izazovima:

– Pa znate kako, ne kaže se za džabe istorija je učiteljica života i da se apsolutno neke stvari, nažalost, ponavljaju. Kada ostanete bez supruga i u očima drugim ostanete bez zaštite, onda gledaju da uticaj žene koji ste i ranije imali umanje. Minimiziraju. Minimiziraju uticaj jer misle da ste nezaštićeni. Ja sam u početku pružala određene otpore, onda sam stala i dobro razmislila šta je najveći projekat koji sam ja završila sa Rahmetnim Neftijom i shvatila sam da su to naša deca. I da je najveći projekat zapravo koji ja treba da dovršim tokom svog života da ih izvedem na put kao dobre ljude, kao verujuće ljude, kao obrazovane ljude i ljude kojima se, nadam se, nećemo postiditi ni na ovom ni na budućem svetu.

Prisetila se ovog momenta:

– Ja sam, hvala Bogu, imala jedan zdrav ambient u suživotu sa svojim suprugom koji je zaista video mnogo dalje nego što sam ja u nekim trenucima to videla i kada je Politika objavila naslovnu stranu sa mojom fotografijom sa hidžabom i nakon naslovnike „prva mendažerka sa hidžabom“; on mi je rekao: „Čestitam razbila si predrasudu“.

Prva generalna mendžerka u Srbiji sa hidžabom

– Moju ulogu kao uzor drugim ženama isključivo vidim kao priliku i odgovornost da pokažem da je moguće imati profesionalni uspeh i lični identitet, da to može ići jedno sa drugim i može napredovati zajedno – dodaje Elma koja se zahvalila na konstataciji da je uzor brojnim ženama širom sveta pa ističe:

– Kao prva generalna menadžerka sa hidžabom u Srbiji i sa svim ulogama koje sam imala pa mogu reći tokom bogate svoje karijere, pa i ulogu udovice koja je se znala izboriti sa društvenim predresudama i stereotipama, mislim da mogu biti uzor da žene veruju u svoje sposobnosti, da se bore za svoje ciljeve i ideje.

Na kraju poručuje:

– Mislim da tačka oslonca mladih ljudi prvenstveno treba da bude svest o jednom dobrom obrazovanju. Pod obrazovanjem ne smatra samo formalno obrazovanje koje se stiče na fakultetima nego sticanjem i neformalnog obrazovanja između oslovne i srednje škole, između srednje škole i fakulteta. Da taj oslonac bude i dobar odgoj i kada imate tako čvrst oslonac na koji se oslonjate, da verujete u sebe, u svoje sposobnosti, da ne odustajete na prve izazove koje ćete naići. Da se nauružaju zapravo strpljenjem jer put do uspeha je zaista trnovit ali kada se dođe do te tačke, onda su i lepote velike.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela:M.S.)