Ejdžizam fenomen koji pogađa žene

Ono što se pojavljuje kao osnovni problem jeste činjenica da za razliku od nekih drugih fenomena kao što su rasizam, nacionalizam i slično, ejdžizam je fenomen koji se ne može lako uočiti odnosno, najčešće stariji koji su prvi na udaru ejdžizma prihvataju njegova negativna dejstva i iz raznih strahova mu se ne odupiru. 

Shutterstock/PeopleImages.com – Yuri A

Iako na udaru ejdžizma ne moraju biti samo stariji ljudi, nego mu mogu biti izloženi i mladi kao što je npr. narativ da nemaju dovoljno životnog isustva i sl, ipak su najčešće na udaru stariji ljudi. U društvu se često provuku i pozitivni stereotipi koji plivaju na narativu „Stariji-mudriji“, što u mnogo slučajeva predstavlja društveni pritisak na starije ljude da sa većim životnim iskustvom po obavezi moraju „nadograđivati mudrost“.

Ejdžizam je posebno uzeo maha kako je zapadna kultura naprasno počela veličati mladost i sklanjajući sa puta života starije ljude. 

Profimedia

Nedavno je i ne samo domaću javnost, nego i javnost širom sveta opčinio film u kojem glavnu ulogu igra Demi Mur, simboličnog naziva „The Substance“.

Kako se film još uvek daje u bioskopima, kako ne bismo kvarili doživljaj i otkrivali delove iz filma, samo ćemo se kratko osvrnuti na, mi ćemo je nazvati, „pilulu mladosti“. Postavlja se pitanje da li je ona baš toliko heophodna?

Nažalost, na udaru ejdžizma najviše su žene. Ne samo da su izložene pritiscima „imperativa lepote“, broja godina, sposobnosti, one su u odrežđenim sverama društva diskriminisane i na osnovu roda. Izložene su dvostukoj diskriminaciji, i endžizmom i položaju u društvu, što je prilično toksična atmosfera koja narušava mentalno zdravlje najpre žena, a onda i cele populacije. 

Ejdžizam i suočavanje sa njim: Perspektive stručnjakinja iz različitih oblasti

 

Kako bismo ovu temu temu obradili iz različitih perspektiva pozvali smo tri žene, stručnjakinje koje iz svojih oblasti i životnih iskustava i okolnosti mogu da predstave, odobre, ospore, usmere i na ličnom primeru objasne ejdžizam i daju svoj odgovor na „imperativ lepote“ koji se nameće ženama. 

Redakcija portala Naj žena pozvala je psihološkinju Anitu Đuković, asist. dr sci. spec Kristinu Davidović, internacionalno priznatu doktorku estetske i antiejdž medicije i učiteljicu Milicu Milenković.

Psihološki pristup: Prihvatili starenje kao prirodan proces

Psihološkinja Đuković objasnila je kako žene mogu da se izbore za stigmatizacijom koja ih pritiska sa navršenim izvesnim brojem godina, odnosno koje alate mogu da upotrebe kako im ovakav narativ ne bi ostavio posledice na mentalno zdravlje.

— Jedan od ključnih mehanizama koje žene mogu koristiti jeste razvijanje pozitivnog i realističnog pogleda na starenje. To uključuje fokusiranje na unutrašnje resurse, vrednosti i osobine koje ne zavise od fizičkog izgleda, kao što su iskustvo, mudrost i emocionalna stabilnost. Takođe, raditi na osnaživanju samopouzdanja i prihvatanju sopstvenog tela i starenja kao prirodnog procesa. Razvijanje kritičkog stava prema porukama koje dolaze iz medija i industrije lepote smanjuje stres i anksioznost. Psihoterapija je često koristan prostor za istraživanje tih osećanja i jačanje unutrašnje sigurnosti — govori za Naj ženu psihološkinja Anita Đuković.

Gde leži ključ promena?

— Kada govorimo o borbi protiv ageizma, ključ leži u promeni društvenih normi i percepcija, a to je dugoročan proces. Na ličnom nivou, važno je osvešćivanje predrasuda koje i sami možda imamo prema starenju. Zatim, obrazovanje i informisanje o tome kako su određeni standardi lepote konstruisani pomažu ženama da prepoznaju pritisak kojem su izložene. Takođe rad na sebi pruža podršku u razvoju otpornosti i  u redefinisanju samovrednovanja koje nije vezano za mladost ili fizički izgled.

Rad na sebi je važan 

​— Kroz psihoterapiju bih radila na osnaživanju žena da prepoznaju i preispitaju negativne uticaje društvenih očekivanja na njihovo samopoštovanje. Fokus bi bio na razvijanju samosvesti o tome odakle dolaze ti pritisci i kako oni oblikuju njihove misli i osećanja. Takođe, korisno je istraživanje ličnih vrednosti i onoga što osobu čini srećnom i ispunjenom, nezavisno od standarda lepote — istakla je Đuković.

Međutim zanimljivo je i to kakav pristup psihološkinja ima kada su u pitanju estetke korekcije. Usalgasila se se našom trećom sagovornicom Milicom. 

​— Uvek bih ohrabrila osobu da prvo istraži razloge iza želje za estetskom korekcijom. Važno je da razumemo da li ta želja dolazi iz unutrašnje potrebe i težnje za ličnim zadovoljstvom, ili je motivisana spoljnim pritiscima i osećajem da se mora ispuniti određeni društveni standard. Ako estetske korekcije dolaze kao deo svesne odluke koja je u skladu sa sopstvenim vrednostima i ako ne predstavlja način za bežanje od dubljih emocionalnih problema, onda je to svakako legitimna opcija. Danas imamo mlade žene koje prave dramatične transformacije svog tela sa željom da liče na nekoga ili da postanu kao neko drugi. Takve osobe su pre kandidati za psihoterapiju nego za estetske korekcije ​— zaključila je ona.

Ženama se ne prašta

Đukovićeva je i sama svesna zašto su žene izložene posebno ovom fenomenu pa sve objašnjava kroz prizmu toga da je naš identitet usko povezan sa slikom koju imamo o sebi, ali i sa time kako nas drugi doživljavaju. Kaže da je čoveku važno da oseća da negde pripada, a u tome mu telo može pomoći, ali i odmoći. Zbog toga je razumljivo i zašto ponekad težimo da se prikažemo u što boljem svetlu.

— Živimo u vremenu vizualizacije – mnogo toga je vizuelno i veliki deo informacija primamo putem čula vida. Zbog toga je izgled dominantan utisak, a društvo i kultura to neguju. Ženama se često ne opraštaju greške u izgledu, pa se postavlja pitanje: da li su žene koje nemaju finansijskih sredstava za korekcije marginalizovane? Da li su one odbačene jer njihov izgled ne odgovara standardima modernog života?

Shutterstock

— Najkorisniji način prihvatanja sebe jeste razvoj autentičnog samopoštovanja, koje nije vezano za izgled, već za unutrašnje vrednosti i kvalitete. Proces starenja može se prihvatiti kao prirodan i neizbežan deo života koji donosi nove prilike za lični razvoj i samospoznaju. Starenje postaje problem uglavnom zbog društvenih pritisaka i kulturnih normi koje favorizuju mladost i fizičku privlačnost. Pomaže i usmeravanje pažnje na životne ciljeve i postignuća koja nisu povezana sa spoljašnjim izgledom, kao što su razvijanje novih veština, kreativni rad, ili izgradnja emocionalnih i socijalnih veza — naglašava ona.

Zdravlje i nega: Doktorka i „večni“ mit o mladnosti

Doktorka Kristina Davidović ističe da se pitanje „večne mladosti“, nameće više kao viševekovna borba za pronalaženjem večnog života.

— Čovek kao svesno biće teško se bori sa sopstvenom prolaznošću i spoznajom da kraj života postoji. Borba za lepotom i mladošću je samo jedan mali aspekt ove težnje da stalno budemo u svom najboljem izdanju. Čovek teži da bude najbolja verzija sebe: najpametniji je sa 40, najmudriji je sa 50, najiskusniji sa 60, ali je i dalje najlepši sa 30.

— Nije floskula kad se kaže „čovek je mlad dok se tako oseća“. U raznim kulturama govori se o „starosti duše“ koje su u nama. To često primetimo oko nas pa kazemo da je neko „mladalačkog duha“ i u petoj deceniji uživa u aktivnostima iz druge decenije, druži se sa mlađim osobama i sebe doživljava mlado. „Večna mladost“ nije savrsemen fenomen jer se od postanka sveta traga za „eliksirom mladosti“, a u drevnim kulturama pronalazimo dokaze o svim obredima i ritualima u cilju odrzavanja mladosti. Za Kleopatru svi znamo da se kupala u mleku i koristila posebne proceedure za održavanje mladosti.

Internacionalno priznata doktorka estetske i antiejdž medicije, Davidović osvrnula se i na temu ejdžizma koji pogađa najčešće žene u 50-im godinama i dvostrukoj stigmi koji žene doživljavaju. 

— Jedan od preteče ovog problema je sto se ljudski vek produžio usled medicinskog napretka i sve te vremenske odrednice su se pomerile. Drugi razlog je sto nam je usađeno da se društvena i seksualna „vrednost“ žene i muška razlikuje – u 25 godina ona je veća kod žene, u 30 godina ona je jednaka, u 35 godina veća je kod muškarca i nadalje eksponencijalno raste u odnosu na žene i to je bioloska odrednica. Granica je u nama samima i na nama je da odredimo da li nam npr. u partneru prija njegova ljubav, mudrost i posvećenost ili ćemo zatražiti mlađe lice i telo samo radi jednog plezira.

Da li su estetske korekcije saveznice ageizmu i „imprativu mladosti“?​

— Moja parola je „samo mic“ – minimalna, a adekvatna promena koja će samo pomoći da korigujemo ili mali nedostak koji že nam usavršiti i estetsku kategoriju ličnosti ili efekte faktora spoljašnje sredine koje nam ubrzavaju starenje. Male estetske promene mogu izazvati velike promene u produktivnosti, socijalnoj korisnosti, drustvenoj odgovornosti, ali i ličnoj satisfakciji. Opet je tu pitanje pojedinca gde je granica, ali i cilj u kojima se on/ona oseca komforno.

Praktičan pogled: Život i starenje iz perspektive učiteljice

Učiteljica Milica Milenković već više godina izvodi najmlađe generacije na pravi put. Formira prave male intelektualce i intelektualke u Mačvanskom Prnjavoru, koji odrastaju i postaju ozbiljni i učeni ljudi čije je prve obrazovne korake upravo ispratila ona. 

Ono što je zanimljivo vezano za nju jeste da, baš svaka devojčica otkako je ugleda želi biti kao ona – učiteljica Milica. 

Privatna arhiva

—  Znam da devojčice žele da budu kao ja, meni to nimalo ne smeta, prija mi. Svaki dan one šuškaju o tome šta je učiteljica obukla i kakva joj je kosa, a znate da su deca najveći kritičari. Ja npr. volim negu, boravak u prirodi, uvek sam u pokretu, društvena sa svim uzrastima, uživam i svoj ljubavi koju dobijam od svoje porodice. Mnogo radim na svim poljima, ali što se tiče tela najviše – nega. Poznato je i da mnogo volim da jedem slatkiše… a da li sam lepa? Ni sama ne znam. Znam samo da sam zadovoljna sobom. Svesna sam svojih sposobnosti i guram dalje. Ono što me drži je upornost, svoj stav, volja za životom. 

Kako i sama ističe susretala se sa pokušajima onih koji su želeli da je diskredituju, ali nikada se previše nije osvratala na to. Ističe da su joj najbitiniji porodica i prijatelji i osećaj ugodnosi u sopstvenoj koži. U vezi sa tim ne libi se da i dan danas stane iza svojih stavova i na prvu liniju istakne svoje sposobnosti i kvalitete. 

— Tačno je da otvoreno govorim da se nikada ne bih podvrgla estetskim korekcijama. Dobro se osećam u svojoj koži i o tim intervencijama nemam neko lepo mišljenje. Žena zadovoljna sobom kada se pogleda u ogledalo mora prvo osmeh sama sebi da uputi kako bi sebi bila lepa. Meni su korekcije na dohvat ruke imam nekoga ko to može da mi uradi, ali nikada nisam imala volje i potrebe. Nemam ništa protiv korekcija kada su u pitanju neki nedostaci, ali sam protivnik toga kada ih rade lepe mlade devojke. Mladost je lepa, ali imam osećaj da to devojke rade iz nezadovoljstva, nekada ne mogu da ih shvatim. Sve je isto, usta, nos, peglana kosa… Ja sam npr. u mladosti volela svoje crte kao što ih i sada volim svaku svoju boru. Volim sebe. 

Jedna je od onih žena koja najgašava da je svesna i svojih vrlina i mana. U njenom životu kako i sama kaže postoje navike na koje i nije najponosnija, a to su da obožava slatkiše i da malo spava, ali da i povrh svega toga uspeva da održi vedar duh i samozadovoljstvo.

— Od kozmetike koristim najosnovnije proizvode, jer mi na sve ove „skupe“ reaguje koža. Minimalno šminke i – to sam ja. I dalje tvrdim da mislim da nisam najlepša, najpametnija, ali postigla sam svoj unutrašnji mir. Odlično se osećam u svojoj koži.

Zaključak: Da li „večna mladost“ zaista postoji?

Kao što zaključuju sve tri sagovornice, najvažnija poruka je da starenje nije nešto od čega treba bežati. Kroz samoprihvatanje, rad na unutrašnjem zadovoljstvu i oslobađanje od društvenih pritisaka, žene mogu da prihvate sve faze svog života i da ne dozvole da ageizam definiše njihovu vrednost. U konačnici, prava lepota nije u fizičkom izgledu, već u tome kako se žene osećaju sa sobom, bez obzira na godine.

Bonus video: