Maske same padaju: Frojdov trik kako odmah preznati kakva je neko čovek

Postoji izreka koja kaže da morate sa nekim da „pojedete džak soli“ kako biste znali da li ste zaista prijatelji, odnosno koliko je vaš odnos od poverenja i jak. Teško je protumačiti ljude na prve poglede, kroz par susreta, obično tada gledamo da li imamo iste snove, kakvi su njegovi drugi odnosi, prema porodici, prijateljima, životinjama, koje su njegove ambicije.

Sigmund Frojd je rekao: „Razmera vaše ličnosti je određena veličinom problema koji vas može iznervirati.“

Ako osoba, suočena sa nečim što joj je teško da kontroliše, počne da pada u histeriju, zapitajte se da li je to osoba za vas. Sav bes, ispadi, plač, ljutnja, želja za histerijom nagoveštavaju na nedostatak zrelosti.

Sa druge strane, zrela osoba je odgovorna, sposobna da planira i čuva samokontrolu, čak i kada izgleda da se ceo svet ruši, navodi Nportal.

Sigmund Frojd (1856–1939) bio je austrijski neurolog i pionir psihoanalize, discipline koja je oblikovala savremeno razumevanje ljudske psihe i duboko uticala na psihologiju, psihijatriju, pa čak i umetnost i književnost. Rođen u češkom gradu Frajbergu (danas Pribor), Frojd je već kao mladi naučnik pokazivao izuzetno interesovanje za funkcionisanje ljudskog uma, što ga je kasnije inspirisalo da istraži područje mentalnih poremećaja i njihovih uzroka.

Frojdova psihoanaliza bila je inovativna jer se nije fokusirala samo na fiziološke uzroke mentalnih poremećaja, već i na duboke emocionalne i psihološke procese koji oblikuju ljudsku svest i nesvesno. Njegov rad je zasnovan na ideji da veliki deo onoga što osećamo, mislimo i činimo leži u nesvesnom delu uma, delu koji je teško kontrolisati i do kojeg ne možemo lako doći. Ova ideja dovela ga je do razvoja metoda kao što su slobodne asocijacije i analiza snova, koji omogućavaju istraživanje i razumevanje nesvesnih motiva.

Frojdova teorija strukture ličnosti, koju je podelio na tri ključna segmenta – id, ego i superego – smatra se jednim od najvažnijih aspekata njegovog rada. Prema Frojdu, id predstavlja primitivne i nesvesne instinkte i nagone, koji teže trenutnom zadovoljstvu. Ego predstavlja svesni deo ličnosti koji deluje kao posrednik između instinkta i realnosti, dok superego predstavlja unutrašnji moralni kompas i norme koje smo usvojili kroz vaspitanje i društvene uticaje. Ravnoteža između ova tri dela, smatrao je Frojd, ključna je za mentalno zdravlje.

Jedan od Frojdovih najkontroverznijih i najpoznatijih doprinosa je teorija Edipovog kompleksa, prema kojoj deca tokom razvoja osećaju privlačnost prema roditelju suprotnog pola i rivalstvo prema roditelju istog pola. Iako su mnoge njegove teorije kasnije kritikovane, Frojdov rad je ostavio neizbrisiv trag i otvorio vrata za dalja istraživanja psihičkog razvoja, emotivnih konflikata i procesa oporavka.

Pored uvođenja metoda za razumevanje nesvesnog, Frojdova psihoanalitička teorija pokazala je da emotivni i psihološki problemi mogu imati korene u traumama iz ranog detinjstva i potisnutim osećanjima. Prema njegovom shvatanju, te traume i potisnuti sadržaji kasnije izbijaju na površinu kroz simptome i ponašanja koja osoba sama često ne može da objasni. Zato je Frojd razvio terapijski pristup u kojem pacijent, vođen terapeutom, istražuje skrivene delove svoje psihe, a terapeut mu pomaže da ih razume i integriše.

Frojdova dostignuća nisu značajna samo u psihologiji – ona su imala dubok uticaj i na filozofiju, književnost, umetnost i kulturnu teoriju. Na primer, njegove ideje o snovima, kao načinu na koji nesvesno izražava potisnute misli i želje, inspirisale su brojne umetnike i pisce da istraže složenost ljudske psihe i podsvesti. Iako su mnogi kasniji istraživači i naučnici preispitivali i revidirali Frojdove teorije, njegov rad je postavio temelje savremenoj psihoterapiji i promenio način na koji ljudi razumeju i pristupaju mentalnom zdravlju i emotivnom životu.

(Kurir.rs/Srbija Danas/I.M.)

 Počelo rušenje hotela Jugoslavija