radiobalkanfox
Popularna serija „Sablja“ uveliko se emituje tokom vikenda na Prvom programu RTS-a i prati događaje iz naše skorije prošlosti – ubistvo premijera Zorana Đinđića i situaciju u zemlji pre i nakon 12. marta 2003. godine.
Foto: Milan Ilić, Snežana Krstić / Ringier
U momentu atentata sa Zoranom Đinđićem je bio i njegov telohranitelj Milan Veruović, koji je i sam bio teško ranjen, što smo mogli da vidimo već u prvoj epizodi. Zbog ugrožene bezbednosti Milan se sa suprugom i decom bio preselio u Francusku, a danas smo ga uhvatili na beogradskom aerodromu sa sinom, reperom Mihajlom Veruovićem Vojažom.
Blic preporučuje
Foto: A. Dojkić / Ringier
Milana u seriji „Sablja“ igra glumac Nikola Glišić, kojeg je domaća publika zapazila u filmu „Pored nas“.
Foto: Vesna Lalić / Ringier
Veruović je sad otkrio da pomno prati svaku epizodu, pa se dotakao i Glišića.
– Ne znam šta da vam kažem, mislim da on nema značajnu ulogu u ovom serijalu, a nije tako baš bilo tada. Čini mi se da sam ja sam sa jedne strane, da je sve ovo sa druge strane, a da su između nas svi oni koji sumnjaju zapravo očekujući na koju će stranu taj tas otići – rekao je Veruović, pa dodao:
– Šta da kažem o tom glumcu… Želim mu svako dobro i svaki uspeh. Nisam imao priliku da ga upoznam. Mislim, voleo bih, naravno, da upoznam svakog čoveka, pa i njega. Ali mislim da bi njemu, možda, ali možda, bilo značajno da smo se upoznali malo ranije, možda bi odustao od te uloge.
Foto: Vesna Lalić / Ringier
– Jedna epizoda govori o pobuni Jedinice za specijalne operacije, a druga o ubistvu u Meljaku, odnosno dva svedoka i okrivljena… Ni jedan, ni drugi slučaj nisu opisani i nisu predstavljeni zapravo onako kako je trebalo da budu predstavljeni – istakao je on za „Telegraf“.
Mihajlo Veruović Vojaž u svojoj velikoj ispovesti pre dve godine otkrio je da je nakon atentata na tadašnjeg premijera Srbije, Zorana Đinđića, koje se desilo 12. marta 2003. godine, sa porodicom morao da beži od mafije.
Vojažev otac Milan tog dana je ranjen u leđa dok je bio na radnom zadatku kao Đinđićev telohranitelj.
Foto: Aleksandar Dojkić / Ringier
– Nakon Zoranovog ubistva mafija je pretila mojim roditeljima, čak su i mom bratu i meni životi bili ugroženi. Majka i otac su se plašili za našu bezbednost i zbog toga su odlučili da se odselimo iz Srbije. Otišli smo u Strazbur u Francusku. Imao sam godinu i po dana, a brat nepune tri. Roditeljima je bilo mnogo teško. Trpeli su veliki pritisak i dugo su živeli u paranoji šta će i kako dalje. Postoji tu mnogo stvari koje ja još uvek ne znam, zbog toga ne mogu u potpunosti da se otvorim na ovu temu, ali znam da nije bilo nimalo bezazleno – počeo je tad Vojaž svoju životnu priču i dodao da roditelji ni u jednom trenutku nisu dozvolili da to utiče na njegovog brata i njega:
– Bili su svesni da jedino njih imamo na ovom svetu. Zbog cele situacije brat i ja sve do polaska u osnovnu školu nismo mogli da imamo mnogo drugara i da se socijalizujemo, već smo uglavnom bili okrenuti porodici. Zato su se roditelji potrudili da nam pruže sigurnost kod kuće jer da smo izgubili poverenje u njih, izgubili bismo sve.
Foto: Aleksandar Dojkić / Ringier
Vojaž priča da su se majka i otac u početku u Francuskoj teško snalazili, ali da su se brzo prilagodili novoj sredini i uslovima života.
– Nisu govorili ni engleski, ni francuski. Tata se oporavljao od rane od metka koju je zadobio u predelu leđa, pa je majka više provodila vreme s bratom i sa mnom. Bio sam mali kada se sve to desilo i nisam ni znao šta znači kada je neko ranjen, šta je atentat, a šta pištolj… Bez obzira na sve, borili su se da nas izvedu na pravi put i za kratak period su uspeli da se prilagode i obezbede nam najosnovnije potrebe – priča mlada pevačka zvezda i dodaje da je oca prvi put pitao za ožiljak tek kada je napunio sedam godina:
– Zbog rane od metka imao je operacije od kojih mu je ostao veliki ožiljak na stomaku. Kada sam ga prvi put pitao: „Tata, od čega ti je taj ožiljak?“, odgovorio mi je: „Ujela me je žaba.“ Kasnije, kada sam porastao, shvatio sam šta se dogodilo i od čega mu je ožiljak.
Kada su se stvari malo stišale i opasnost prošla, porodica Veruović je odlučila da se vrati u Srbiju
– Roditelji nisu želeli da brat i ja odrastamo kao Francuzi, već kao Srbi. Kada su shvatili da možemo da budemo sigurni u gradu u kom smo se rodili, vratili smo se u Beograd. Brat i ja smo 2007. godine upisali Osnovnu školu „Kralj Aleksandar I“, on drugi, ja prvi razred. Bio sam odličan đak, voleo sam sve predmete sem fizike. Od brata se nisam razdvajao, imali smo isto društvo kao i danas. Do šestog razreda sam bio miran kao bubica, a onda, kada sam ušao u pubertet, postao sam buntovan – pričao je za „Informer“ Vojaž i dodao da mu ni tuče nisu bile strane:
– Potukao sam se milion puta. Nikada nisam započinjao prvi, ali sam se bez razmišljanja branio. Nikad nisam dozvoljavao nikome da me ponizi. Još kao malom otac mi je govorio: „Ako ne odbraniš čast, nemoj da se vraćaš kući.“ Otad su mi čast i obraz na prvom mestu.
VIDEO Vojaž sa ocem na aerodromu
Blic
Dodaj komentar