Boban Zdravković otkiro tajnu pesme „Ptičica“

Nezvanična himna Zemunskog klana čija je sudbina jednim delom opisana u aktuelnoj seriji „Sablja“ je pesma „Zašto nisam ptičica“, a koju su oni znali i po desetak puta da naručuju u kafani. Za ovu pesmu, kako kaže njen originalni izvođač, pevač Boban Zdravković iz Niša, „iako nikada nije bila ni blizu onoga što se zove hit“, danas je sigurno čuo ceo Balkan.

 – Tada negde krajem osamdesetih godina, ja sam već ranije snimio „Ne dolazi u moj san“, srećem se s pokojnim Božom Milivojevićem iz Sokobanje s kojim sam mnogo lepo radio. On je takav tesktopisac da je tekst gledao kroz slike života. Ja mu do tada kažem šta hoću od pesme, a on to i napiše. I tada sam mu rekao da u to vreme, kada je već počelo brže da se živi, svi negde hoće da polete kao da im je tesna ova ovde okolina oko Niša, pa i oko Srbije. Ni u snu mi nije padao na pamet zatvor, ćelije i slično. I on se javlja, predstavlja mi „Ptičicu“ koju ja snimam negde 1988. ili 1989. godine, ne sećam se dobro, davno je bilo. I to tada snimam sa bendom „Zlatni prsti“ , a album se zvao „Praštam ti dušo“ – počinje priču poznati niški pevač narodne muzike Boban Zdravković.

Nakon toga, pesma ne doživljava neki poseban uspeh. Čuje se možda negde u kafani, ali nema jačeg odjeka.

– Na tu pesmu je imala uticaj malo i serija „Sivi dom“ tada davno, ali ne nešto preterano. Nekako su je ljudi na neki način, spojili s tom serijom. I dolazi devedesete lude godine, u hali „Pionir“ u Beogradu se održava neko poselo. Gomila nas pevača, svi pevaju neke hitove, a ja sam se odlučio za „Ptičicu“. Već su ti ljudi oko mene maltene „digli ruke“ od te pesme da će biti popularna. I onda sam primetio jednu pojavu. Jedno je da pevaš u kafani tu pesmu, a drugo u hali. Dok ja izvodim tih ranih devedesetih „Ptičicu“, narod me bledo gleda. Ne znaju tekst, ne znaju melodiju, ali ja ne odustajem od te pesme. Nije bilo lako to izdržati pred 10.000 ljudi. Nakon toga, opet zatišje i onda počinje da se stvar polako pokreće. Narod je češće traži, idu neka emitovanja na radiju i slično. Ali, nije to bilo nešto preterano pa nije ni postala neki hit, ali je eto dogurala do njenog izvođenja pune tri i po decenije. Zato kažem, vrlo specifična sudbina pesme, ona nije imala nikakav put, a eto izvukla se iz anonimnosti i dan danas se peva. I moja i verzija koja je prositekla iz naroda – ispričao je Zdravković za Kurir.

On kaže da nije bilo nikakve indicije da će ova pesma zapravo da postane takoreći himna svih zatvorenika. Od originalne verzije koju peva Boban Zdravković do transformacije teksta, a da smisao ostane sličan, dolazi negde sredinom devedesetih. Zdravković ne zna ko je napisao drugačiji tekst sa sličnom tematikom, ali zato se neke njegove kolege iz Niša prisećaju toig vremena.

– To što peva Zemunski klan, taj tekst „prodaj majko golfa dizelaša pa izvadi sina robijaša“ i drugo, koliko me pamćenje služi, je napisao neki Branko u niškom zatvoru. Bio je na odsluženju kazne i to je napisano tako, sredinom devedesetih, ali kako je došla pesma od ćelije do kafane pa i do klana, bog će ga znati!?

Taj put je potpuno neverovatan jer nikada je niko nije snimio. Niko nije ušao u studio da snimi tu pesmu zvanično pa da pesma „uđe“ u narod. Ta zatvorska varijacija Bobanove „Ptičice“ je verovatno jedina pesma koja nigde nije objavljena, a svi joj znaju tekst – priča grupa muzičara iz Niša s kojima se Kurir susreo, mada njihova tvrđenja danas malo ko može da potvrdi.

Ova pesma je izazvala još jednu pojavu koja je lako uočljiva u Nišu. Svako ko bi trebalo da ide na odsluženje kazne u zatvor, ovu pesmu u kafani obavezno naručuje od muzike. A, od onih koji odsluže kaznu pa se „vrate za kafanski sto“, ne može „da se živi“ jer je po nekoliko puta traže od muzičara.

Da pesma možda ima nekih naznaka da ima veze sa zatvorom je izvođenje Šabana Bajramovića uz tekst na romskom koji ovu pesmu navodno peva u Kazneno popravnom domu u Nišu, a audio snimak postoji na You tube.

Dobro je poznato da je kralj ciganske muzike bio na Golom otoku kako je navedeno, zbog dezerterstva, a što je posebno poznata priča. Prema svedočenjima poznavalaca tadašnjih prilika, Šaban nije ni znao šta je Rezolucija Infobiroa 1948. godine. On je pobegao iz vojske zbog ljubavi, zbog jedne devojke, a na suđenju zbog bekstva je srdit i ljut rekao sudiji: „Ne možeš ti mene toliko da osudiš, koliko ja mogu da izdržim“.

Zbog te rečenice je dobio pet godina u zloglasnom Titovom kazamatu gde su samo ptičice koje prelete
ostrvo, bile slobodne.

 Intervju Bobana Zdravkovića o pesmi „Ptičica“