Tvoja duša je najveća od postanka sveta…

Željko Mitrović održao je govor na majčinoj sahrani i tom prilikom kroz suze je rekao da će majci ispuniti njenu poslednju želju.

– Čudna je ovo stvar, pošto sam održao na hiljade govora u svom životu, ovaj je nekako najteži i ne znam kako ću ga početi ni završiti. Hiljadu misli, hiljadu sećanja, ali probaću nekako. Osećam se, zapravo, kao čovek pred praznim listom papira, kojem trebaju neka slova, nekakve reči, ali ni hiljadu reči, ni bezbroj slova ne može me učiniti dostojnim da joj barem malčice vratim onu ljubav koju mi je udahnula kada sam progledao… Njen ceo svet sam bio ja. Od prvog dana, do njenog poslednjeg dana ja sam bio jedini njen svet i od nje sam naučio mnogo. Zapravo, to je bila prva lekcija, da su deca najvažnija. Na sopstvenom primeru me je učila, a onda je učila mene i ostale da se brinemo o deci, ne samo o svojoj, da se brinemo o svoj deci, i deci bez roditelja i bolesnoj deci. To ću nastaviti, kević moj dragi i najvoljeniji, nastaviću zato što znam da si bila preponosna na mene, između ostalog i zbog toga. Moraš da znaš da sam ja, zapravo, bio preponosan i presrećan zato što si mi baš ti bila majka. Da sam mogao da biram između miliona majki, uvek bih izabrao tebe i sada i ubuduće – poručio je Mitrović u emotivnom obraćanju majci i dodao:

– Vreme je zapravo nešto što mi je nedostajalo, sto puta sam ti rekao da nemam dovoljno vremena. Danas mi se čini da je svo vreme sveta moje i tvoje i da ga sad imamo beskonačno, i sada bi sa tobom provodio svaki sat i svaki sekund, svaki minut. Ali, svakako, rastanci svi su privremeni, kao što sam negde napisao, velike duše žive večno, a tvoja je svakako najveća od postanka sveta i veka i živeće večno. Čini mi se da si mi rekla pre dvadesetak dana i to ću smatrati tvojom poslednjom željom, tada ti ništa nisam odgovorio i mislio sam da je nemoguće. Evo danas ovde na tvom grobu zakleću se i dati ti reč da ću dati sve od sebe i da ću probati da ti tu želju ostvarim,a zamolila si me da svima oprostim sve… Rekao sam ti tada da to nije moguće, podsetio sam te tada da si me kao dete učila da ovom surovom, ali prelepom zemljom gde sam rastao da moram da uzvratim svaku nepravdu, a sad si me molila obrnuto da oprostim svima i dajem reč da ću svima sve da oprostim i u tvoje i u moje ime, ali to ne znači da neću tvoje i ime naše porodice braniti svim sredstvima uvek… Užasno sam ponosam na tebe jer si bila tvorac mojih snova, moje energije i snage, inspiracije i tvorac mog života. Putuj sada, 24 godine čekaš da sretneš svog Dragana, svakog dana si to govorila, budi mi spokojna i dobra, znam da ćeš me paziti odande, voli te tvoj sin. Počivaj u miru – rekao je Željko.

Inače, majka Željka Mitrovića Milenija sahranjena je uz crkveni hor.