Kusturica o Voji Staniću | Kurir

Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je u 101. godini. Dopisni član Crnogorske akademije nauka i umetnosti je postao 1977. godine, a redovni član 1985. godine. Stanić je, takođe, član Matice crnogorske, ali i crnogorskog PEN centra.

„Vest da je umro Vojo Stanić zatekla me dok sedim okružen njegovim slikama. Umetnost velikog slikara, našeg Voje, sa kojim sam na Skveru ispio tolike kafe, tihog čoveka kome je realnost služila da od nje beži kao što mi se, sada, čini da je pobegao i sakrio se u svojim slikama, nikako umro, jer smrt je, kao što je ranije rečeno, neproverena glasina.

Realnost je na Vojinim platnima pretvarana u viši red stvari, on se sa fragmentima stvarnosti igrao kao cirkuski artista, akrobata na trapezu, ukrotiljelj lavova, njegov pogled je bio tužan, kada me gledao, kao da je cirkuski klovn sa uzvišenog mesta gledao na ovaj prolazni svet ispunjen tugom i radošću, tragikom i komedijom. Iz dubine tih očiju stizala je neobična radost kao svetlost koja je izoštrila sve njegove slike.

Umetnici se rastaju sa realnim svijetom ne samo kada skiciraju svoje slike, niti kada osjete da je slika zgotovljena, taj rastanak je skriven u pogledu posmatrača, trenu kada se oči onih koji tonu u dubinu velike umetnosti njegovog tvorca premjeste u vječnost. Dok žalim što više neću ispijati kafe sa Vojom na Skveru nalazim utehu u njegovim platnima koja me svakim pogledom izvedu na put bez kraja“,  napisao je Kusturica na portalu Iskra.

Kako su se upoznali Vojo i Emir?

Njih dvojicu vezivalo je dugogodišnje prijateljstvo, a na početku ništa nije bilo prijateljski.

– Emira Kusturicu, a upoznali smo se kao „neprijatelji”. Imao sam prodajnu izložbu na Svetom Stefanu i njemu se jedna slika mnogo dopala, ali nije imao onoliko novca koliko je moja supruga Nada tražila za tu sliku, a ona je u tom smislu bila moj menadžer, jer ja to ne umem da radim.

Ali Kusturica je odlučio da ta slika, ipak, bude njegova i istog dana, kasno uveče, doneo je pare za sliku. I dali smo jedan drugom ruku koju ja nikad neću pustiti kao ni on moju. To prijateljstvo je večito – rekao je svojevremeno Stanić, piše Politika.

Poslušajte njegov govor o Dostojevskom: