Marijana Bahmajer ubila silovatelja i ubicu svoje ćerke

Ljubav majke prema detetu je toliko snažna da se rečima ne može opisati i to će reći svako ko se ostvario u majčinskoj ulozi. Jedna majka je pak ušla u istoriju i za čije ime je ceo svet čuo tog 6. marta 1981. godine.

Marijana je imala dvoje dece

Iako je Ana bila jedino dete s kojim je živela, nije bila i jedino koje je imala. Godine 1966, sa samo 16 godina, Marijana Bahmajer dobila je bebu koju je odmah po rođenju dala na usvajanje. Dva godine kasnije ponovo je ostala trudna, a i to dete usvojeno je ubrzo nakon što je došlo na svet.  Navodi se da je Marijana bila žrtva seksualnog zlostavljanja neposredno pre rođenja drugog deteta. Godine 1972. počela je da se zabavlja s menadžerom paba „Tipasa“, gde su oboje radili. U 22. je ostala trudna s trećim detetom, ćerkom Anom, koja je rođena 14. novembra 1972. 

Za razliku od prethodno dvoje dece, Marijana je odlučila da zadrži Anu. Pošto je nastavila posao u baru, često je vodila ćerku na posao. Radila je noću, a spavala danju, zbog čega je mala Ana neretko bila bez pravog nadzora.  Ana je važila za srećno dete, ali njeno detinjstvo je prekinula tragedija – pronađena je mrtva 5. maja 1980. godine.

Užas koji je prekinuo Anino detinjstvo

Sedmogodišnjakinja je tog kobnog dana napustila školu nakon svađe sa majkom. Nekako se našla u rukama komšije, lokalnog mesara Klausa Grabovskog, koji je već imao krivični dosije, uključujući zlostavljanje dece. Istraga je utvrdila da je Grabovski držao Anu u svom domu satima pre nego što ju je zadavio najlonskim čarapama. Ostaje nepoznato da li ju je seksualno napastvovao.

Zatim je sakrio telo deteta u kartonsku kutiju i ostavio ga na obali obližnjeg kanala. Grabovski je uhapšen iste večeri nakon što je njegova verenica obavestila policiju. Priznao je ubistvo, ali je negirao da je zlostavljao dete. Mesar je svoju odbranu bazirao na tvrdnjama da je zadavio Anu jer je pokušala da ga uceni. Monstrum je izjavio da je devojčica pokušala da ga zavede i pretila je da će reći majci da ju je maltretirao ako joj ne da novac. Marijanin bol je bio strašan i odlučila je da lično presudi ubici svog deteta.

Suđenje Grabovskom izazvao je bol i nemir kod Marijane

Njegovi branioci su tvrdili da je uzrok da počini ovaj strašan zločin hormonska neravnoteža. Naime, mesar je dobrovoljno kastriran nekoliko godina ranije, a nakon zahvata primao je hormonsku terapiju.

Tada su seksualni prestupnici u Nemačkoj često bili podvrgnuti kastraciji kako bi se sprečilo ponavljanje zločina, ali to nije bio slučaj sa Grabovskim. Trećeg dana suđenja u Okružnom sudu u Libeku, Marijana je iz torbice izvukla pištolj i osam puta povukla obarač. Šest hitaca pogodilo je Grabovskog i on je preminuo na podu sudnice.  Prema rečima sudije Gintera Krugera, koji je razgovarao sa Bahmajerovom neposredno nakon što je pucala u Grabovskog, čuo je kako ožalošćena majka govori da je htela da ga ubije.

„Ubio je moju ćerku… Htela sam da mu pucam u lice, ali sam mu pucala u leđa… Nadam se da je mrtav,“ izjavila je Marijana neposredno nakon događaja.

Prisutni policajci su tvrdili da su čuli kako je Bahmajer nazvala Grabovskog „svinjom“ nakon što ga je upucala.

Tokom suđenja je posvedočila da je u snu pucala u mesara i da joj se u sudnici ukazala vizija ćerke. Doktor koji ju je pregledao, izjavio je da je od Bahmajerove zatražen uzorak rukopisa, a ona je u odgovoru napisala: „Uradila sam to za tebe, Ana!“

Zatim je ukrasila uzorak sa sedam srca i to simbolično jedno srce za svaku godinu Aninog života.

„Čula sam da želi da da izjavu. Pomislila sam, sada sledi naredna laž o žrtvi, koja je bila moje dete,“ rekla je Bahmajer kasnije pozivajući se na tvrdnje Grabovskog da je njena ćerka pokušavala da ga uceni.

Suđenje Marijani privuklo je veliku pažnju javnosti i izazvalo oštre podele u zemlji. Njeno suđenje je privuklo i međunarodnu pažnju zbog njenog nemilosrdnog čina osvete.

Navodno je prodala svoju priču časopisu za 158.000 dolara kako bi pokrila pravne troškove tokom suđenja. Odziv čitalaca je bio ogroman, a slučaj je izazvao oštre podele u javnosti. Decenijama kasnije jedan njen prijatelj je tvrdio da je bio svedok kako Bahmajerova vežba gađanje u podrumu svog paba pre pucnjave. Sud je na kraju presudio da se radilo o ubistvu sa predumišljajem i osudio Marijanu na šest godina robije 1983. godine.

Marijana je puštena iz zatvora u junu 1985. godine nakon što je odslužila samo polovinu kazne.

Preselila se u Nigeriju gde se udala i ostala do devedesetih godina.Usledio je razvod nakon čega se preselila na Siciliju gde je ostala sve dok joj nije dijagnostikovan rak pankreasa. Nedugo potom se vratila u Nemačku.

Umrla je 17. septembra 1996. godine u 46. godini života. Sahranjena je pored ćerke Ane.

 Ispovest majke koja tvrdi da joj je ukradeno dete po rođenju: