radiobalkanfox
Glumac kog smo obožavali u ostvarenjima „Kad porastem biću Kengur“, „Sedam i po“, „Vratiće se rode“ i mnogim drugim, vratio se u seriji „Sablja“ u ulozi bivšeg ministra, a nedavno je podelio detalje svoje borbe, zbog koje ga nismo viđali neko vreme.
Serija „Sablja“, koja podseća na događaje pred ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. i nakon atentata, završena je sinom emitovanjem finalne, osme epizode.
Ostvarenje Gorana Stankovića i Vladimira Tagića koje govori o atentatu na premijera Zorana Đinđića i atmosferi u Srbiji tog vremena privuklo je mnogo pažnje i u našoj zemlji i u regionu, pa je „Sablja“ svakodnevna tema u medijima i na društvenim mrežama.
U seriji smo gledali neke od najboljih srpskih i regionalnih glumaca, uključujući Dragana Mićanovića (Zoran Đinđić), Ljubomira Bandovića (inspektor Boris), Feđu Štukana (inspektor Ljuba) i Milicu Gojković (novinarka Danica Mandić), kao i nova lica, poput mladog Lazara Tasića, koji je igrao kriminalca Uroša.
Ko je glumio Dušana Mihajlovića u seriji „Sablja“?
Jedan od pripadnika „stare garde“ u postavci bio je i glumac Srđan Miletić, koji je svojim maestralnim ulogama obeležio protekle decenije, a u „Sablji“ je imao zadatak da glumi Dušana Mihajlovića, nekadašnjeg ministra policije u Vladi Zorana Đinđića i, potom, Zorana Živkovića.
Za Miletića je ovo veliki povratak nakon pauze zbog zdravstvenih problema, o kojima je pričao u podkastu „Lobotomija“. Kako je objasnio, on je tri godine proveo u bolnicama.
– Nisam imao ni zdravstveni karton kad sam krenuo, pootvarao sam sve kartone. Svaki dan je bilo nešto beskrajno smešno, a ako i nije bilo smešno ja bih iskrivio da bude. Nijednog trenutka nisam klonuo duhom. Jednostavno, nisam takav tip – istakao je Miletić.
Glumac je otkrio da je prošao kroz čak 11 operacija, kao i da posle svega što je doživeo od rane mladosti ne strepi od smrti.
– Eto, izvukao sam se. Ne bojim se smrti. Meni je otac umro na rukama kada sam imao 17 godina. Šta sad ja s preko 50 da pričam? Šta tu ima strašno? Kad prođeš strašne bolove, shvatiš da ima gorih stvari od smrti – zaključio je. – Stvarno ima gorih stvari, kao što je bol, na primer. Meni je trpilo neviđeno, izdržao sam ručnu punkciju bedrene kosti. To je kad ti vadičepom, ručno, buše kost. Tu nema anestezije. I ti posle toga treba da se žališ? Čim ne boli, dobro je.
Prema Miletićevim rečima, on je imao dve kliničke smrti, a ovako opisuje svoje iskustvo:
– Nema ničeg tu preterano značajnog i vrednog da bi se čovek „cimao“. Smrt je jedina izvesna stvar, pa kad dođe, dođe. I nije ništa strašno. Nema nikakvih anđela, nema nikakve svetlosti. Samo nema struje. Sećam se trenutka kada je struja nestala i kada je struja došla. Između je samo mrak. Nema boli. Boli pre, ali sama smrt ništa. Nestane struje, čoveče! Kad se probudiš, kad dođe struja opet, onda si malo lud jedno tri dana jer ćelije pamte da si umro. Nisi baš siguran gde si, treba ti vremena da „prevrtiš film“.
BONUS VIDEO
Vuk Drašković: Serija „Sablja“ raskrinkala je veliku laž
( prenela i priredila T. S. R. )
Dodaj komentar