Iako je radio kao čistač ulica, on je skrivao svoju profesiju od ćerki iz straha da bi se mogle stideti.
Umesto toga, napisao im je pismo koje je otkrilo dubinu njegove ljubavi i ogromne žrtve koje je podneo kako bi im omogućio obrazovanje i bolju budućnost.
Otac, poznat po svojoj skromnosti i posvećenosti porodici, nikada nije dozvolio ćerkama da otkriju njegov pravi posao.
„Pre nego što dođem kući, okupam se u javnom toaletu da nemaju nikakve naznake čime se bavim. Želeo sam da budu dostojanstvene pred ljudima i da ih niko ne potcenjuje kao mene,“ napisao je.
Svi njegovi prihodi odlazili su na obrazovanje ćerki, dok je on nosio staru odeću i ulagao u njihove knjige. „Ljudi su me ponižavali, ali moja želja je bila da moja deca imaju poštovanje u društvu,“ dodao je.
Dan pre isteka roka za prijavu na fakultet, nije imao dovoljno novca za školarinu svoje ćerke. „Sedeo sam pored đubreta, skrhan, dok su me kolege gledale. Nisam znao kako da joj kažem da nemam novac,“ priseća se.
Na njegovo iznenađenje, kolege čistači su mu prišli, stavili svoje dnevnice u njegove ruke i rekli: „Danas ćemo gladovati ako treba, ali tvoja ćerka mora da ide na fakultet.“
Njegova posvećenost se isplatila. Najstarija ćerka sada radi i pomaže porodici, dok su dve stipendisti.
„Moje ćerke mi ne dozvoljavaju više da radim. Moja najstarija ćerka često dolazi sa mnom na moje staro radno mesto i hrani moje kolege. Kaže im: ‘Gladovali ste tog dana da bih ja imala budućnost, sada vas mogu hraniti svaki dan.'“
Dodaj komentar