radiobalkanfox
Najčuvenija umetnica performansa na planeti ističe da je od malih nogu doživljavala teške trenutke i da je sve bilo pod strogom kontrolom, a u memoarima se prisetila bizarnih epizoda iz detinjstva.
Marina Abramović danas je najpoznatija umetnica performansa na svetu i neko čije samo ime odmah izaziva reakciju.
Teško ćete naći bilo koga ko je ravnodušan na delo kontroverzne umetnice, koja je u samim počecima svog rada zamenila slikarstvo umetnošću tela i počela fizički da se iscrpljuje kako bi poslala poruku i istražila granice psihofizičke izdržljivosti.
Zabadala je brzo noževe između prstiju, ležala bez svesti nasred petokrake koju je prethodno zapalila, pred publikom pila tablete za lečenje akutne shiozofrenije… Najpoznatiji i najriskantniji performans Marine Abramović verovatno je bio onaj kada je posetiocima ostavila pištolj, noževe, žilete i druge predmete, kao i poruku da mogu da ih upotrebe na njoj.
Kontroverzna, hrabra i spremna da ode daleko zbog umetnosti, Marina Abramović je neko koga je oblikovao ne uvek lak život.
Rođena je u Jugoslaviji, u Beogradu, na današnji dan, 30. novembra 1946. godine, a nakon završene Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i, potom postdiplomskih studija na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu, predala je na Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. U svet se otisnula mlada, pa već od 1975. živi u Amsterdamu, iako veći deo vremena provodi putujući po svetu.
O svom životu u Jugoslaviji je pričala više puta, a neke od detalja i mladosti je podelila u autobiografiji „Hod kroz zidove“.
Detinjstvo Marine Abramović u Jugoslaviji
– Moji roditelji su bili partizani i narodni heroji. Bili su veoma tvrdoglavi i toliko obuzeti svojim karijerama da sam živela s bakom do šeste godine – objansila je umetnica. – Do tada sam jedva znala ko su mi roditelji. Bilo je to samo dvoje čudnih ljudi koji su dolazili subotom i donosili poklone. Kad sam imala šest godina, rodio mi se brat, a mene su vratili roditeljima. Od tog trenutka, moje detinjstvo je bilo vrlo nesrećno.
Kako istakla u njima, detinjstvo pamti po – krvi. Kada je izgubila prvi mlečni zub, krvarenje se nije zaustavljalo tri meseca, a prva menstruacija trajala joj je deset dana. To je bilo toliko intenzivno da su svi mislili da ima hemofiliju, a u bolnici je provela godinu dana.
– To je bio najsrećniji, najlepši deo mog života. Svi su brinuli o meni i niko me nije kažnjavao – prisetila se. – Nikad se tako nisam osećala kod kuće, a nigde nisam osećala da imam dom.
Tvrdi i da je roditelji nikada nisu ni pohvalili ni poljubili, kao i da je kao dete doživljavala nasilje: majka ju je tukla, čupala za kosu, poručivala joj je da je beskorisna.
Tih godina joj u Beogradu nije bilo lako, a život su joj otežavali „velik nos, mnoštvo bubuljica, užasna frizura, ortopedske cipele i naočare s debelim staklima„.
Kada je reč o bolu kao jednoj od okosnica njenog umetničkog rada, Marina veruje da je sve počelo traumatičnim događajem iz detinjstva: kad je imala šest godina, otac ju je sa čamca gurnuo u Jadransko more kako bi je naučio da pliva.
– Bol je veliki učitelj… I naravno, bol počinje od povreda u detinjstvu – objasnila je umetnica i dodala da dete nikada ne prašta i ne zaboravlja stvarno.
Kada je imala 14 godina, Marina se prvi put poljubila s dečakom, a njena majka je to saznala i nazvala ju je prostitutkom, prisetila se. U istom uzrastu je želela da oduzme sebi život, pa je odlučila da prereže venu na ruci, ali ju je baka pronašla i sprečila.
Nakon što je njena majka saznala čemu sve Marina izlaže sebe zbog umetnosti, gađala ju je u glavu staklenom pepeljarom, uz reči da joj je ona „dala život“, pa će joj ga i oduzeti.
1 / 8 Foto: EPA-EFE/ANDY RAIN
– Odrastala sam pod neverovatnom kontrolom, uz disciplinu i nasilje u kući. Sve je bilo ekstremno. Majka me nikad nije poljubila. Kad sam pitala zašto, rekla je: „Da te ne razmazim, naravno“ – prisetila se. – Imala je fobiju od bakterija, pa mi nije dopuštala da se igram s drugom decom, iz straha da se ne razbolim. Čak je i banane prala deterdžentom. Veći deo vremena sam provodila u svojoj sobi. Bilo je mnogo, mnogo pravila. Sve je moralo da bude u savršenom redu. Ako bih „neuredno“ spavala u krevetu, majka bi me probudila usred noći i naredila mi da spavam kako treba.
BONUS VIDEO
Muzej grada Beograda bogatiji je za jedinstven izlagački prostor
( Glossy, T.S.R. )
Dodaj komentar