Božo Vrećo o Beogradu, novoj muzici i zašto je odbio da bude nova Koštana

Najautentičniji muzičar Balkana Božo Vrećo vraća se 2. decembra na veliku scenu Sava centra u Beogradu. Na ovom koncertu poznati umetnik predstaviće svoje nove pesme, kao i mnogobrojne, sad već čuvene sevdalinke. Za Kurir on najavljuje svoj novi album, ali govori o izletima u druge vrste umetnosti i kulture.

– Beograd je moj grad i uvek mu se vraćam s puno ljubavi. Moji koncerti su deo te magije. Beograd je jedan od najstarijih gradova. Siguran sam da on krije puno toga što me vraća možda nekim mojim prošlim životom. Arheologija je još uvek moja sfera interesovanja, ali nemam vremena da idem na istraživanje iskopina i da budem deo grupacije koja to radi. Verujete, imam puno poziva.

Nekoliko nedelja pre koncerta ste došli da biste radili na novom albumu s Markom Luisom?

– Sedmi album se zove „Sevdahology“. Marko na njemu radi kao producent da dobije konačne obrise. Plan je da izađe oko Božića. Sve pesme su autorske, sem jedne. Ona je epska pesma koju sam ja preslikao, da ne kažem prepevao, na jedan vrlo neobičan način s obzirom na to da ne postoji zapis kako bi se to pevalo… Novi album će više podsećati na neku filmsku muziku, jer sa mnom nastupa Kamerta iz Novog Sada na nekoliko pesama. Tu su kao gosti Miroslav Tadić i jedan od najboljih trubača na svetu Itamar Boročov.

Kako vam se dopada muzika koju stvara Marko?

– Marko i ja stvaramo muzika koja ostavlja jak pečat. Savremena je, pomalo avangardna, ali se oslanja na tradiciju.

– Sedam je magičan broj. On mene karakteriše i prati. Mislim da to ima veze s mojim prošlim životima. Neki mitovi su nadahnuli da bude drugačiji. On progovara Vizantijom, ima dah Bliskog istoka, a pripada i Balkanu.

– Knjiga „Lakrimarijum“ će vrlo poetično govoriti o svim delovima moga života, ali ne samo mog. Imaće puno poetskog, ali i nečeg tragičnog i zagonetnog. Naziv „Lakrimarijum“ je zapravo bočica koja se u antičko vreme koristila za skupljanje suza. I s tim suzama su se najčešće sahranjivali i to je bilo nešto najvrednije s čime bi se mogli sahraniti.

I dalje se borite s predrasudama. Koji savet imate za mlade ljude koji prolaze kroz nešto slično kao vi?

– Morate sami sebe prihvatiti, pa će vas onda prihvatiti ceo svet. Ljubav onda postaje jača i vaš čini jačim.

Nije se dogodio vaš izlet u pozorište s „Koštanom“ Kokana Mladenovića?

– Žao mi je što se nije ostvario taj san. Predstava nije uspela sa mnom, ali ni bez mene. „Koštana“ ne bi pristala na takav ultimatum. Ostala je nedorečena. Radije će skočiti s mosta nego otići za nekog koga ne voli. Takav sam lik i ličnost. Ne pristajem da me neko porobi i uništi. Živim slobodu i živim svoj sopstveni izbor.

Da li ćemo vas videti na Evroviziji?

– Mislim da se Bosna neće vratiti na Evroviziju. Otišao bih iz znatiželje, nije to moj fokus.

Kako vam se dopada nova autotjun muzika?

– Postoji nešto što je muzika i što nije muzika. Ona je tu da govori o ljubavi, a ne o brendovima, marki nekih firmi, peva o agresiji, klasnom raslojavanju…

 Kakav savet ima za mlade Haris Džinović