radiobalkanfox
Vizija Stiva Džobsa u vezi sa inteligencijom i sposobnošću razumevanja šire slike otkrila se još 1982. godine, kada je na „Academy of Achievement“ govorio o tome kako pristupa rešavanju problema.
Stiv Džobs je imao poseban način da prepozna pravu osobu za svoj tim. Njegov „pivski test“ bio je jedinstven, a govorio je mnogo o njegovom načinu razmišljanja i vrednostima koje je tražio u saradnicima.
Vizija Stiva Džobsa u vezi sa inteligencijom i sposobnošću razumevanja šire slike otkrila se još 1982. godine, kada je na Academy of Achievement govorio o tome kako pristupa rešavanju problema.
JUSTIN SULLIVAN / Getty images / Profimedia
„Memorija je važna. No, važna je i mogućnost sagledavanja šire slike, kao da posmatrate grad s 80. sprata. I dok jedni pokušavaju da shvate kako doći od tačke A do tačke B, čitajući glupe male mape i karte, vi jednostavno to isto vidite ispred sebe.“
Džobs je bio poznat po tome što je od svojih zaposlenih zahtevao vrhunske sposobnosti, ali i specifičan način razmišljanja. Njegovi intervjui za posao nisu ličili na obične razgovore u kancelariji, već su podsećali na opuštene šetnje i iskrene razgovore. Nije se plašio da izađe iz okvira tradicionalnog, što je bio ključ njegovog uspeha u pronalaženju talentovanih ljudi za svoj tim.
Za Džobsa, intervju nije bio samo prilika da postavi standardna pitanja. On je zaista želeo da upozna osobu ispred sebe, da oseti njen karakter i vrednosti. Kandidati nisu bili samo potencijalni zaposleni, oni su bili deo nečega mnogo većeg.
Profimedia
Za vreme tih razgovora, Džobs je često predložio šetnju, tokom koje je nastojao da opusti kandidate. Iako je bio poznat po tome što nije voleo formalnosti, bio je vrlo precizan u tome što je želeo od svojih zaposlenih. I to je uključivalo i neobična pitanja kao što su:
„Kada si zadnji put nešto postigao?“ ili „Šta si radio prošlog leta?“
Nijedno pitanje nije bilo slučajno. Sve je imalo cilj da otkrije način razmišljanja osobe, njene vrednosti i sposobnost da doprinosi timu.
Profimedia
Džobs je verovao u to da pravi tim pravi neverovatne stvari, a da bi to postigao, morao je da okupi ljude koji nisu samo vešti, već i strastveni. Njegova filozofija bila je jasna:
„Otkrio sam da kada okupite dovoljno A-igrača, kada prođete kroz neverovatan posao pronalaženja tih A-igrača, oni onda zaista vole da rade jedni s drugima, zato što nikada nisu imali priliku tako da rade.“
Njegov „pivski test“ je zapravo bio više od običnog testa za kandidate – to je bila filozofija koja je omogućila kompaniji Apple da postane simbol inovacija i kreativnosti.
Koliko je stresan odlazak na posao nakon odmora?
Kurir
Dodaj komentar