Foto: Tinnakorn Jorruang / Alamy / Alamy / Profimedia
Sseksualno gušenje jedan je od najpopularnijih činova tokom seksualnog odnosa.
Ovo izaziva zabrinutost među stručnjacima, kako medicinskim, tako i sociološkim i psihološkim, za bezbednost generacije Z, odnosno onima rođenim u periodu od 1995. do 2010. godine.
„Ne postoji način da se bilo ko bez rizika upusti u gušenje dok ima seks“, upozorila je dr Debi Herbernik, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu u Indijani.
Seksualno „davljenje“ ili „gušenje“ je erotski potez koji često uključuje igru moći, odnosno dinamiku koja podrazumeva dominantnog i takozvanog pokornog partnera. Navodno dovodi do pojačanog uzbuđenja i intezivnijih orgazama, ali ova sado-mazo igrica nije nimalo naivna i može da dovede do ozbiljnih posledica kao što su gubitak svesti, ozbiljne poverede, oštećenja mozga, i, u retkim slučajevima, slučajne smrti, prenosi „The Sun“.
„Seksualno gušenje je nekada bilo izuzetno retko, a sada mnogi mladi ljudi isprobavaju ovo iskustvo. Nasuprot tome, veoma mali broj odraslih starijih od 50 godina je imao ovo iskustvo“, istakla je dr Herbernik, citirajući reprezentativne studije sprovedene na fakultetima.
Rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za seksualno zdravlje Univerziteta u Indijani pokazuju da se BDSM dinamika sve više normalizuje, a stručnjaci pozivaju na temeljno obrazovanje omladine o bezbednom tabu seksu.
Više od polovine ispitanika probalo fetiš „gušenja“ tokom odnosa
Inače, nedavna studija koju su sproveli Pravni fakultet Univerziteta u Melburnu i Univerzitet Kvinslend i to na 4. 702 osobe starosti između 18 i 35 godina, pokazala je da je čak 57 odsto učesnika najmanje jednom imalo iskustvo davljenja tokom seksa.
„Čin, koji se obično naziva „gušenje“ ili „davljenje“, a definiše se trenutak kada je disanje osobe zaustavljeno ili ograničeno upotrebom ruku, drugih delova tela ili vezivanjem oko vrata, ne može se bezbedno koristiti tokom seksa“, istakao je tim policije, lekara i istraživača na čelu sa profesorkom Heder Daglas.
„Pritisak na vrat nije siguran. Samo mala količina pritiska može izazvati ozbiljnu štetu, a potencijalno i smrt. Posebno je zabrinjavajuće to što ovakvo ponašanje može da dovede do povrede mozga i što se ljudi češće upuštaju u davljenje, veća je verovatnoća da će doći do povrede mozga. Ljudi često neće ni biti svesni da su pretrpeli neke posledice“, ističe profesorka Daglas sa Univerziteta u Melburnu za „Nevs.com.au“.
(Espreso/blic žena/prenela PV)
Dodaj komentar