radiobalkanfox
„Procvetala bela lala,
rasti Rado još si mala.
Rasti Rado do proleća,
da porasteš malo veća.
Od proleća do jeseni,
od jeseni ‘ajde meni.
Od jeseni ‘ajde meni
‘oće babo da me ženi.“
(narodna – obrada Era Ojdanić)
– Kad se setim mojih prvih snimljenih pesama i kada pogledam sve te omote mojih ploča, shvatam koliko sam poštenog rada uložio u mene i u moju publiku – priča Era za Muzičku apoteku.
– Moja majka je čuvala u jednom posebnom sanduku, pod ključem, svaku moju ploču. Ali, ja pođem na emisiju ili na tezgu, pa uzmem neku od tih ploča i ostavim muzičkom uredniku ili ispisniku. I tako ostadoh skoro bez svih mojih ploča.
Era Ojdanić je seosko dete, iskonski Zlatiborac i u pesmi i u životu. Rođen je 13. decembra 1947. godine u selu Visoka kod Arilja.
– Moj đed Dragutin bio je najbolji šnajder užičkog regiona, a moj otac je radio na iskopu tunela kod Barajeva. Negde 1957. godine, u mom selu Visoka, uz najčistiju reku Rzav, poveli su me na svadbu kod najvećeg gazde u kraju. Tada sam prvi put zavoleo zvuk harmonike. Bila je zima, sećam se, u jednom ćošku stara peć bubnjara i dosta bukovih drva. Ja sam uzeo jednu cepanicu, celu noć sam udarao prstićima po drvetu, zaneo se kao da sviram harmoniku. U jednom trenutku moj deda reče mom ocu: „Ovaj mali će biti muzičar, nemoj da mi dolaziš kući dok mu ne kupiš harmoniku.“
– Tako je i bilo. Kad smo se preselili u Leskovac kod Stepojevca, gde mi je i danas kuća, učio sam kod majstora Dušana Stojićevića iz Velikog Borka. Posle toga sam usavršavao harmoniku kod Buce Jovanovića. Hteo sam da uvežbam kod velikog Buce, pa makar crko. Bio sam rob svih Bucinih strasti, poslušan kao pas. Znao sam i da mu treniram živce, da popijem i poneki pedagoški šamar, ali hvala mu do groba.
Diskografska karijera Ere Ojadanića traje od 1973. godine. Snimio je sedamnaest singlova i dvadesetak albuma sa desetinama onarođenih pesama: „Oženjen sam kao momak živim“, „Oj Milice, čobanice“, „Rado lepa, Rado“, „Procvetala bela lala“, „Šta to radiš Maro“, „Teraj mala ovce preko brega“, „Nisam majstor da napravim bure“, „Ti si moja šljiva ranka“, „Oj Srbijo, rodila te majka“, „Selo moje, volim tboje ime“, „Sliku čuvam pored ikone“, „Sve što sam stek’o potrošiće neko“… Prve snimke i prvi megahit ostvario je sa Docom Ivankovićem i Radojem Mitrovićem Barajevcem, velikanima narodne muzike od Lipovice i Ibarske magistrale.
– 1975. godine u bivšoj „Čergi“, u današnjem motelu „Era“, rodila se pesma „Oženjen sam kao momak živim“. Reči te pesme napisala je lepotica i pesnikinja Mirjana Bukovčić Trišić, prvi tekstopisac Radoja Barajevca. Sećam se, Barajevac je uzeo papir sa pesmom i rekao: „Ovo je za Erčića!“ Tada su me zvali „Erčić“ zato što sam bio mršav i džigljav a uporan i vredan, sačuvaj Bože! Isprobali smo pesmu u kafani, snimili u čuvenoj „Petici“, zavrteli na radiju. Već na početku karijere dobio sam hit koji me i danas ‘lebom ‘rani. Da ništa drugo nisam snimio, mogao sam da živim samo od ove pesme.
– Dobro se sećam: Petrovdanski vašar u Obrenovcu, petnaestak šatri, a o mene se otimaju bogati ugostitelji. Ja izađem ispred moje šatre i čujem pravi haos u glavi, kao da se radio stanice mešaju: pod jednom šatrom završava, pod drugom uveliko traje, a pod trećom tek počinje moj prvi hit „Oženjen sam kao momak živim“. Poverovao sam tada da sam uspeo.
Ponosan je Era na svoje prve majstore i prve pesme, na dane kada je bio jedan od najtraženijih pevača i ekskluzivac Diskosa.
– Doca Ivanković i Radoje Barajevac su moje srce i moja duša i moji muzički roditelji. Kada smo počeli saradnju, kada sam snimio prvu ploču, ja nisam imao ni bicikl. Bože, kad se samo setim: sednem na autobus u Stepojevcu, a šofer sluša Radio Valjevo. Kad krene moja pesma, naježi se sve na meni, kosa se nakostreši pa mi podigne beretku.
Šatorski dani i noći ostavili su traga na mladom „Erčiću“. Na omotima svojih prvih ploča izgledao je kao dete koje umire od gladi.
– Ovo je samo moja majka Radina mogla da voli. Snimao sam i po dve-tri singlice godišnje, vašari i svadbe su me pojeli, a o ženama i da ne pričam. Kad pogledam sve te moje ploče, vidim koliko sam rada i vremena uložio u nešto čime će se ponositi i moji potomci. Onaj najbolji deo mene ostao je na mojim malim i velikim pločama – poručuje Era.
(Goran Milošević)
Telegraf
Dodaj komentar