I pesma uz kolo i kolo uz pesmu: „Ide Mile putićem i peva“

„Ide Mile putićem i peva

u ruci mu maramica bela.

Daj mi Mile maramicu belu,

vezla sam je u svetu nedelju.

Vezla sam je a majka me klela,

dabogda je kćeri ne ponela.

Kako kleše, tako mi i beše,

maramicu momci mi odneše.“

(Mića Teofilović)

„Ide Mile putićem i peva“ liči na kolo a nije samo kolo, liči na pesmu a nije samo pesma. Ovo je jedna od najpevanijih pesama na narodnim veseljima i jedno od najigranijih kola. Ovo je i kolo i pesma, i pesma uz kolo i kolo uz pesmu.

– „Ide mile putićem i peva“ je moje prvo snimljeno kolo. To kolo sam spremio za moju prvu ploču iz 1975. godine i nazvao ga „Devojačko i monačko kolo“. Otišao sam u Diskos, urednici su preslušali, bili zadovoljni i svirkom i orkestracijom, ali me vratiše na popravni, nešto je falilo – priča legenda narodne muzike Mića Teofilović.

– Vratio sam se kući, setio se pesme koju sam čuo u mom kraju. Dopisao sam tri strofe, ubacio i stih „vezla sam je u svetu nedelju“. Na prvom snimku sam morao da izbacim taj stih (recenzenti se plašili srbovanja) i da ubacim stih „vezla sam je s pesmom u nedelju“. Kada je ta pesma ušla u narod, legendarni urednik Ćole iz Diskosa je prokomentarisao: „Sine, za tebe su vrata Diskosa uvek otvorena.“

1989. godine Mića Teofilović je na svom LP-iju snimio žensku verziju ove pesme sa divom narodne muzike Gocom Stojićević. U ovoj verziji pesma ima refren:

„Maramica, marama

ostala kod Milana,

a ja lažem nanu

da je u ormanu.“

– Njje se moglo zamisliti svadbeno veselje ni čuvene želje i čestitke na radio stanicama bez pesme „Ide Mile putićem i peva“. Svirajući i pevajući narodna veselja po Srbiji promovisao sam ovu pesmu i pretvorio je u kolo koje nema kraja i na koje se nadovezuju mnoga druga narodna kola i narodne pesme. Stvorio sam večitu pesmu na kojoj su mi zahvalne i mlađe kolege.

„Ide Mile putićem i peva“ je vrhunac mističnog doživljaja uz narodnjake. Taman se zaigraš a ono krene pesma, taman se zapevaš a ono krene kolo. Doduše, i Mile je zgodno ime za pevanje (i sa malim i sa velikim slovom).

– Taj naš Mile je oličenje našeg malog čoveka, koji je tako veliki u svojoj razbibrizi. Mile ima tu širinu, Mile je i ustaljen nadimak u našem rodu. Stariji ljudi, ako ne znaju čoveka po imenu, oslovljavaju ga upravo sa Mile.

– Mene je moja majka u detinjstvu zvala „Mile“, a moj narod me podigao u „Miću“. U mom rodnom kraju prozvaše me i „Kolubarac“, učeći harmoniku u Valjevu postadoh „Valjevac“, kolege i novinari prozvaše me „Šumadinac“ jer ceo život pevam i sviram šumadijsku pesmu i kola u narodnom ruhu i originalu – s ponosom ističe Mića Teofilović.

(Goran Milošević)