Zašto, kad i kako se sadi božićna pšenica?

Božićna pšenica jedan je od glavnih sibola ovog velikog pravoslavnog praznika. Pravoslavni običaj sađenja pšenice vezan je za proslavu Božića i simbolizuje život, plodnost i novu nadu.

Ovaj običaj praktikuje se u mnogim pravoslavnim porodicama na Balkanu, posebno u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Zašto se sadi božićna pšenica?

Kako kaže stara priča, gajenje božićne pšenice počelo je zbog roditelja Isusa Hrista. Oni su bežeći od Irodove vojske, sreli poljoprivrednika koji je sejao pšenicu, a Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli.

Kada su se vojnici pojavili, desilo se, kažu vernici, čudo – pšenica koja inače raste mesecima odmah je izurasla i sakrila ih, a vojnici su poverovali da su oni koje gone odavno otišli, pa su odustali od potrage.

božićna pšenica ima jako simboličko značenje, predstavlja plodnost, krug života, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u novoj godini.

Kada se sadi pšenica?

Pšenica se najčešće sadi 19. decembra, na dan Svetog Nikole, ali nije retkost da ga domaćice posade i nekoliko dana ranije, na Svetog Varvaru 17. decembra. Neki je sade i na početku Božićnog posta.

Kako se sadi?

Priprema: Pripremi se tanjir, činija ili ukrasna posuda.

Sadnja: Pšenica se ravnomerno pospe po površini i zalije mlakom vodom.

Nega: Posuda se drži na svetlom mestu, a pšenica se redovno zaliva kako bi izrasla gusta i zelena.

Simbolika:

Zelena pšenica predstavlja novi život, zdravlje i blagostanje. Sveća koja se stavlja u sredinu posude na Badnji dan simbolizuje Hrista kao svetlost sveta. Crvena traka ili mašna ponekad se veže oko posude kao simbol radosti i života.

Upotreba na Božić:

Na Badnje veče ili Božić, posuda sa pšenicom stavlja se na trpezu ili ispod božićnog drvca kao deo svečane dekoracije i porodičnog duhovnog obreda.

Bonus video:

Koji je veći praznik – Božić ili Uskrs?

( Glossy, Ilić Milica )