radiobalkanfox
„Od ljubavi do rastanka
tako malo ima znaj,
nekad ljubljah jednu ženu,
sada svemu dođe kraj.
Ti ženo mojih snova,
ti davna uspomeno,
zbog tvojih lažnih reči
sve je izgubljeno.
Od vernosti do neverstva
jedan pogled deli nas,
u tvoj život on je doš’o
da mu svoje srce daš.
Od kafane do kafane
lutam tužan, jadan sam,
nekad sam za sreću znao,
sada samo tugu znam.“
(Buca Jovanović – Vlada Grujić)
28. januara 2008. godine dobio sam pismo na adresu „Fokus“ radija na kome je osam godina emitovana moja autorska emisija „Muzička apoteka“. Pogledah u pošiljaoca i videh: Vlada Grujić, Kamenovo, 12300 Petrovac na Mlavi.
– Poštovani Gorane Miloševiću, vi ste jedini novinar i voditelj koji je moje ime pomenuo na radiju najavljujući pesmu „Utjehu, dajte mi utjehu“. Želim da Vam zahvalim što poštujete i nas tekstopisce bez kojih ne bi bilo ni tih pesama ni tih popularnih pevača – napisao je Vlada Grujić na početku svoga pisma i na kraju ere ovog načina komunikacije.
– Na matematičkom fakultetu u Beogradu upoznao sam kolegu koji je stanovao u komšiluku Buce Jovanovića. Naravno, ja sam veoma dobro znao ko je Buca Jovanović, još od pesme „Poleti golube moj“. Kolega mi je skrenuo pažnju da je Buca malo čudan, da ima veoma čudne kriterijume u odabiru pesama i pevača, da baca u korpu i pesme najvećih pesnika. Ipak, odlučio sam da probam. Znao sam – ako prođem kod Buce, znači da nešto vredim.
– Odneo sam Buci svesku sa „Utjehom“ i desetinama drugih pesama. Buca je pažljivo čitao i blaženo se osmehivao. Pružio mi je ruku i rekao: „Imaš i vrhunskih pesama, pravih pesničkih dela, imaš i prosečnih, ali nemaš nijednu pesmu za bacanje. Pisaćeš za mene, imaćeš svoj procenat od prodaje ploča.“
Vlada Grujić je rođen 1947. godine u Kamenovu kod Petrovca na Mlavi. Rano je počeo da piše pesme, dobijao pohvale od učitelja i nastavnika koji su mu predlagali da upiše književnost. Vlada se ipak opredelio za matematiku. Mislio je – od brojki će da živi a od stihova će da uživa. I tako, 1968. godine pojavila se prva gramofonska ploča sa potpisom Vladimira Grujića. Bila je to pesma „U noći toj“ za Bucinog pevača Milomira Delića.
– Moj prvenac je prošao gotovo nezapaženo, „pojela“ ga pesma „Jovane, Jovo, jedini sine“ sa iste te ploče. Ali posle samo nekoliko meseci zove me Buca Jovanović i kaže da je otkrio jednog klinca iz Šapca od koga će da napravi čudo. Bio sam zaprepašćen Bucinim predlogom da taj mali iz Šapca snimi moju pesmu na ijekavici! Buca mi je dao genijalno obrazloženje: „Ijekavica pojačava emotivni ton pesme, ijekavica joj daje sevdalijsko ruho.“
Šabanova prva singlica sa vodećom „Utjehom“ planula je u pola miliona primeraka. Već sledeće godine Buca je na Vladine stihove komponovao pesmu „Od ljubavi do rastanka“ i prodao preko pola miliona ploča. Tako je krajem 60-ih rođen autorski tandem Buca Jovanović – Vlada Grujić.
– Kad je snimljena „Utjeha“ rođen je i moj prvi sin Nenad. To mi je dalo snagu i za nove pesme, lepo sam živeo, bile su su to za mene nezamislive pare od prodaje ploča. Buca me je savetovao da pišem samo za njega, da pređem u Beograd, ali ja sam ipak ostao veran porodici, dobio sam i drugog sina Nikolu, zaposlio se u fabrici nameštaja „Javor“.
– Kad sam počeo da zidam kuću, svraćao nam je i Šaban. Majstori zastanu da ga vide, i ne znajući otkud kralj u našoj avliji. Posle uspeha sa „Utjehom“ Buca i ja smo početkom 70-ih izbacivali i po dvadesetak ploča godišnje – sećao se Vlada zvezdanih trenutaka.
Vlada Grujić je samo za Bucu Jovanovića i njegove pevače napisao preko sto pesama: „Dajte mi utjehu“, „Sjećam se te žene“, „Ovde su svirali tiho“, „Ne čekaj majko sina“, „Duša me boli draga“, „Pitaju me zašto tugujem“, „Ja plaćam ljubavi danak“, „Nema je drugovi“, „Neka se pjeva, neka se voli“ (Šaban), „Teku časi bola“, „Ne spremaj majko darove“ (Vida), „Od ljubavi do rastanka“ (Safet Redžić), „U lutanju mladost prođe“ (Milutin Jevtić Budža), „Devojka kraj reke“, „Sećanje imam jedino“, „Brižna si majko“, „Da li pamtiš“, „Ljubav te moja traži“ (Milivoje Đurišić), „Ljubavi nema više“, „Kada umre pesma što je ljubav peva“, „Noć rastanka“ (Gedža), „Ne žuri srećo“, „Daleko smo u tuđini“ (Slavko Petrović), „Voleo sam je“, „Ljubav je kratka bila“, „Ne plači, čemu to“, „Kad godine prođu“, „Ptico siva“, „Da znaš draga“ (Raša Pavlović), „Ljubav naša prođe kao varka“, „Odlazi jedno leto“ (Žića Kojić), „Golube, golube beli“, „Najteže je izgubiti ljubav“ (Dragoslav Belić), „Majko, oprosti“, „Sumorna jesen“ (Silvana), „Ne kaži mi zbogom ni danas ni sutra“ (Azemina), „Bolujem dragi“ (Mira Vasiljević), „Ne pitaj me sejo rođena“ (Safet, Šeki), „Kosaču moj“ (Lepa Lukić), „U svakom uglu ostavi tugu“, „Sećanje na nju“ (Cvele Radovanović), „Ja ne znam ko beše kriv“ (Milija Stanković, Šeki), „Dosta je bilo ljubavi“, „Stanite godine moje“ (Anđelka Govedarović), „Vrijeme tiho ponoć otkucava“ (Izet Cirković), „Svaki dan, svaku noć“, „Krčmar ga juri za dug“ (Safet Cimirotić), „Voli me draga, voli me ti“ (Nedžad), „Lepše mi je kad ćutim i ljubim“ (Marinko), „Zašto majci stvaraš tugu“ (Javorka Urošević), „Plakala je ona“ (Zone Mitrović)…
Nažalost, ogromna većina ovih prelepih pesama osrala je u senci „Utjehe“. Vladini sentiši tuguju na singlićima i albumima, čekaju da ih neko zavrti na radiju ili na Jutjubu. I najveći poštovaoci lika i dela Buce Jovanovića nisu znali šta mu je sve napisao Vlada Grujić. Pisac „Utjehe“ preminuo je 11. jula 2015. godine.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar