Zašto je Koštana tužila Boru Stankovića

Koštana, lik iz kultne drame Borisava Stankovića, ostala je zapamćena kao ikona srpske književnosti, ali šta se zaista dešavalo sa ženom koja je poslužila kao inspiracija za ovu tužnu priču?

Međutim, ova romska pevačica, čije je ime bilo Malika, imala je život koji je bop daleko od sreće. Iako je bila obožavana i često pevala pred bogatim trgovcima, begovima i čak kraljevima, njen život bio je ispunjen tugom i siromaštvom.

Drama „Koštana“, koja je postala jedno od najpoznatijih dela srpske književnosti, prvi put je napisana kada je Stanković imao samo 24 godine. Iako je ovo delo prepravljano nekoliko puta, konačna verzija objavljena je 1924. godine, a postala je neizostavni deo srpskog pozorišta.

Malika, žena koja je inspirisala Stankovića, bila je romska pevačica koja je stekla veliku popularnost u Vranju. Pevala je po kafanama i privatnim slavljima, a njena lepota i šarm doneli su joj i ljubav i žalost. Međutim, Borina Koštana nije bila samo fiktivna ličnost – ona je zaista postojala, a njeno ime je postalo sinonim za lepotu i tragediju.

Bora Stanković je u svom delu napisao da lepotica nadimak duguje “krupnim očima kao u košute”. Stariji u Vranju i danas pričaju kako su je tako upravo oni prozvali jer to ime u njihovom kraju ima posebno značenje.

Naime, “Koštan” tamo znači “kesten” i to onaj čvrst, jedar, a cela Malikina pojava je ličija na vitko, vretenasto kestenovo stablo omiljeno u tom kraju.

Postoje dve verzije ove priče. Po jednoj, to se dogodilo samo jednom – budući pisac tada je bio gimnazijalac i u mehanu u kojoj je Malika pevala došao je samo jednom i to baš kako bi se uverio u njemu lepotu i čari. Video ju je, ali nisu razmenili nijednu reč.

Po drugoj priči, onoj koju je posle i Bora Stanković podržao, on je, odrastajući u Vranju, za lepu romsku pevačicu samo čuo jer je njena trupa bila najbolja i najčešće pozivana da nastupa po kućama imućnih Vranjanaca, ali je pre pisanja “Koštane” zapravo nikada nije video. Njihov prvi susret odigrao se u jednoj kafani u Vranjskoj banji mnogo pošto se Borina “Koštana” već igrala u pozorištima širom Srbije.

Nakon što su joj slava i lepota izbledeli, Malika je 1927. godine odlučila da tuži Boru Stankovića tražeći novac od autorskih prava za „Koštanu“.

Iako je bila nepismena, bila je uverena da može dobiti novac, ali je na kraju izgubila spor. Tadašnji novinari i javnost bili su na strani Bore Stankovića, a Malika je izašla iz tužbe ponižena i izložena ruglu.

“E, hajd’ baš da odgovorim mome “ortaku” Koštani.

Koštanu, posle mog sećanja iz detinjstva o njenoj igri i pevanju po svadbama, prvi put sam u životu video u Vranjskoj Banji, kada se „Koštana“ već igrala u Narodnom pozorištu.

Sva njena pričanja o njenim doživljajima sastojala su se u tome, da je častim rakije, a od moje žene, zatim g-đe Spasić i ženske publike, da izvuče koji par čarapa ili koju reklu. Da ona zna, po pričanju njenih savremenika, zašto su je prozvali Koštanom (kesten), odrekla bi se tog nadimka, a još manje bi tražila lažno uverenje da je ona bila taj kesten.

Analogno tome značilo bi, da svaki čovek u Vranju, koji se zove Mitke, imao bi pravo da traži tantijemu.

G. Vlajko Kocić, narodni poslanik koji hoće ovaj spor da zagladi, bolje bi učinio, da u svojoj novoj palati ustupi Koštani jednu sobu i da je izloži na prozoru, pa bi više zaradili i on i ona, nego što njena korisnica i njegova kirija iznose.

S poštovanjem Beograd, 11. marta 1927.

Koštanin život sveo se na prosjački štap, bedu, siromaštvo i muku. Za cigaru i čašicu rakije po varoši je svima koji su želeli da je slušaju pričala o staroj slavi, prohujalim vremenima, kako je kralju Milanu u uvo pevala “Slavuj pile, ne poj rano” i kako je baš ona “TA” Koštana Bore Stankovića.

Malika je doživela svoju starost u bedi. Jedini trenutak utehe bila je rakija koju je povremeno pila, dok je s tugom gledala u prošlost. Poslednji put je zabeležena u novinama 6. aprila 1941. godine, a veruje se da je preminula 1945. godine u Vranjskoj Banji.

 Bonus video: Knjiga koja svedoči o jezivim i tajnim ritualima u Srbiji