„Ne zovi me više svojim,
što ne pustiš da se smirim,
daleko od tvog pogleda
da životom svojim živim.
Poslednja stranica osta za kraj,
priča je gotova,
vraćam se tužan u rodni kraj,
nisi me volela.
Ti ostani u svom svetu,
ja se vraćam gde sam bio,
ne pričaj mi o ljubavi
koju nisam osetio.
Bol ne nosim već ostavljam
u srcu i duši tvojoj,
da osetiš i ti nekad
kako li je duši mojoj.“
(Novica Urošević)
Čim je prvi put zapevao javno, nagovestio je ogromne glasovne mogućnosti. Već sa osamnaest godina snimio je prvu ploču, a pobedama na Ilidžanskom festivalu krajem 70-ih dostigao zvezdane visine. Ovo je izlet u romantičnu prošlost sa hit pevačem svih vremena Mitrom Mirićem.
– 1979. godine pojavio sam se na „Ilidži“ kao debitant sa pesmom Novice Uroševića „Poslednja stranica“. Ni slutio nisam da će me publika pet puta vraćati na binu sa pesmom koja traje više od šest minuta. Ja sam, u stvari, umetnički rođen na Ilidži – ističe legendarni Mitar.
– Ova pobeda mi je otvorila vrata najvećih hitmejkera, živnula i neke prethodne pesme, omogućila da ostvarim još jednu pobedu već na sledećoj „Ilidži“ sa pesmom Radeta Vučkovića „Umreću bez tebe nevero moja“. Ubrzo je stigla i pesma Ljube Kešelja „Voli me danas više nego juče“ kojom sam zakuca svoje mesto u estradnom vrhu.
Mitar Mirić je dete Semberije. Rođen je 16. januara 1957. godine u Bogutovu kod Ugljevika.
– Ja sam rudarsko dete. Moj kum i glavni kompozitor Novica Urošević opevao je moj rodni kraj stihovima:
„Volim Brčko, volim Ugljevik,
Bijeljinu, volim i Zvornik,
Semberijo, moja mila mati,
za tebe ću ako treba
i svoj život dati.“
– Moja starija braća su preferirala Safeta, a moj uzor je bio Nedeljko Bilkić. Kao klinac sam upijao svaki njegov hit, a naročito „Ne pitaj me stara majko“ i „Sviće, sviće rujna zora“. Čim sam napunio petnaest godina, brat me je doveo kod Buce Jovanovića. Bio sam premlad za neko ozbiljno snimanje sa takvim majstorom, ali sam zato stanovao kod Buce u toj čuvenoj kući u Šumadijskoj broj 6 i upoznao sve te velikane.
Sredinom 70-ih kreće kafanska karijera Mitra Mirića. U kafani je stekao pevačku rutinu, proširio repertaoar i upoznao najbolje pevače i autore tog doba.
– Tada su i najveće pevačke legende dolazile u kafanu da uživaju u pesmi i boemiji. Tako sam upoznao i Šabana, Radeta Vučkovića, Barajevca, Veroljuba Jovanovića, Meha Hrštića. U kafani „Kod Teče“ u Jarku harao sam nekoliko godina, tu sam upoznao i Miodraga Ž. Ilića, pisca jednog od mojih prvih hitova „Ne zaboravi ovaj grad“.
Poredili su ga sa Nedeljkom Bilkićem i Slobodanom Lalićem, a Mitar je otišao i mnogo dalje od sevdaha. Samo u tandemu sa Novicom Uroševićem snimio je 117 pesama pa i hit nad hitovima „Ne može nam niko ništa“. Pesma je snimljena 1989. godine, u predvečerje ratne bure na prostorima bivše Juge. Neki je proglasiše vesnikom građanskog rata, a neki primetiše kako Novica Urošević i od jeftinih i banalnih stihova pravi večiti hit.
– Snimio sam je na nagovor moga kuma Novice Uroševića. On je od početka verovao u tu pesmu, ja baš i nisam. Kad sam je prvi put zapevao na jednom koncertu, publika je bila u transu. Tako je i danas, pevam je i kad mi se ne peva, pevam je i kad mi dosadi i kad rešim da je zaobiđem. Pevam je i kad neću! Sećam se, neke koleginice koje nisu volele Novicu Uroševića primetiše – auuu, kako se samo toga setio.
– Kad se pojavila „Ne može nam niko ništa“, neki su prebacivali Novici da je komponovao ratno-huškačku pesmu. Pokazalo se da je pevaju sve zaraćene strane, da se peva i u ratu i u miru. Pesma je spojila i one koji vole i oni koji mrze. Čim se završio rat, sa zebnjom sam pevao u Splitu. Kada mi je nekoliko hiljada ljudi horski tražilo tu pesmu nekoliko puta, shvatio sam da od nje ne mogu da pobegnem i da hoću.
I tako, 50 godina traje Mitrova briljantna karijera. Stariji fanovi mu zameraju što je u novom veku skrenuo sa dvojkaškog puta, a mlađi fanovi očekuju svake godine neki novi hit.
– Mislim da sam uspeo da objedinim i stariju i mlađu publiku. Nema trajanja ako te ne prihavte neki novi klinci – kaže večiti mladić naše narodne muzike.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar