radiobalkanfox
26. marta 1945. godine rođena je Kevser Keti Selimova, lepši i mlađi član najpopularnjjeg makedonskog dueta svih vremena. Ovo je retka prilika da Keti progovori i o duetu sa Đorđem Želčeskim i o njenoj malo poznatoj solo karijeri.
– Bilo nas je šestoro dece, puka sirotinja, samo je tata radio. Pesma je bila najlepši način da pobegnem od sirotinje. Pohađala sam muzičku školu, učila solo pevanje, svirala klavir, igrala u folkloru.
– Fatalni susret sa Đoletom desio se 1959. godine na Partizanskim vodama na Zlatiboru. Po Titovoj želji održana je smotra folkloraca iz cele Juge. Ja sam bila predstavnik Skoplja ispred KUD-a „Orce Nikolov“. Tom prilikom je nastupio i Đorđe, i kao pevač Radio Skoplja i kao konferansije. Planula je ljubav, a ubrzo smo počeli da pevamo i snimamo u duetu.
Verenički dani raspevanih Makedonaca potrajali su nekoliko godina. Da ne beše legendarne Silvane Armenulić, možda ova velika ljubav ne bi bila krunisana brakom.
– Nama dvoma je bilo lakše da ostanemo u braku šest decenija nego da uđemo u brak. Venčali smo se 1978, posle 17 godina vereničkog staža. Sećam se, posle jednog nastupa u Domu sindikata prilazi nam Silvama Armenulić: „Kad ćete više da se uzmete? Evo ja ću da vam budem kuma.“ Kad je Silvama nastradala, setili smo se njenih reči i ubrzo smo se venčali. I tako, Kevser Selimova i Đorđe Želčeski – to je 60 godina ljubavi i pesme.
– Zajedno smo pevali, zajedno smo tugovali, zajedno smo putovali, zajedno smo probali, zajedno smo snimali. Posle svih ovih decenija svako od nas poželi i da malo ne budemo zajedno. Dođu i trenuci kad se malo ispucamo jedno na drugo: Đole viče a ja ćutim ili obrnuto, Đole ode u šetnju a ja ostanem sa prijateljicom i unukom – kaže legendarna Keti.
– Toliko smo zajedno da smo jedno drugom i dosadili. Možda je i za našu publiku bilo dobro da se malo posvađamo, da se spajamo i razdvajamo preko naslovnih strana. A kad se već nismo rastali na vreme, posle pola veka braka bilo bi glupo. U albumu Ketinih uspomena ima i nekoliko samostalnih ploča.
U periodu od 1963. do 1983. godine snimila je tri singla i jedan album sa dvadesetak solo pesama: „Nađije, Nađije“, „Džano, Džano“, „Zrele drenke“, „Hajda, hajda, di hajda“, „Doktore, doktore“, „Čador aman“, „Leilam“, „Sajla“, „Ćifte“, „Hej, ljudi“, „Dođi što pre“, „Ti si moja sudbina“… – Na mojim solo pločama sninala sam uglavnom orijentale, što i priliči mojoj turskoj krvi.
Imala sam osamnaest godina kada sam snimila moju prvu ploču „Nađije“. U Jugotonu su bili oduševljeni, snimila sam još jednu singlicu sa turskim pesmama, a onda sam uglavnom snimala duetske pesme sa Đoletom.
– Početkom 80-ih, kad smo bili najpopularniji duet u bivšoj Jugi, snimila sam i solo album sa orijentalima uz simfonijski orkestar Dragana Kneževića. Bilo nam je lepo u PGP-u, bili smo ekskluzivci, snimili smo dvadesetak ploča, nekoliko pesama u serijlu „60 najlepših pesama“, dobili zlatnu ploču. Neki kažu „oni srpski Makedonci“, neki kažu „oni makedonski Srbi“, a Đole i Keti su u stvari Beograđani i građani sveta.
– U Beogradu smo od 1963. godine, u Beogradu nam se rodila ćerka Ana, u Beogradu smo dobili i unuka Erola, dobili smo i skromnu penziju, sve estradne nagrade Srbije i Jugoslavije. Jedino ostaje žal što smo bili skinuti sa pograma kada se Makedonija osamostaljivala, iako smo sve vreme u Beogradu.
– Kad smo Đole i ja počeli da pevamo, bilo je mnogo dueta, bilo je mnogo dueta koji su snimali makedonske pesme: Vaska Ilieva- Aleksandar Sarievski, Violera Tomovska- Kiril Mančevski, Jordanka Kurculova-Gorgi Andreevski, Mitko Murdžev-Živko Duev.
Bila nam je čast kad su nas proglasili njihovim naslednicima. I mi bi voleli da imamo svoje muzičke naslednike, ali ih zasad ne vidimo – ističe legenda makedonske pesme.
(Goran Milošević)
Dodaj komentar