Ana Ivanović progovorila je nikad iskrenije o svojoj velikoj ljubavi s Bastijanom Švajnštajgerom, te njihovoj porodici i svemu onome što udruženim snagama pokušavaju da prenesu na svoje sinove. U emisiji Mire Adanje Polak na RTS, proslavljena teniserka objasnila je i koliko joj je u stvari bilo teško da se oprosti od svoje karijere, iako se ta odluka „dugo krčkala“.
Pred kamerama, inače, nikada joj nije bilo posebno prijatno. Sa porodicom, takođe, gleda da živi podalje od njih – naslednici skoro da uopšte nisu ni svesni njihove veličine.
– Volimo da držimo do privatnosti i da zaštitimo decu. Oduvek sam bila introvertna i volim da imam svoju privatnost. Kroz godine sam imala osećaj da su se moje reči prenosile na pogrešan način. Nisam imala strah od kamere, ali nikada se pred njima nisam osećala prijatno – kazala je najpre Ana, pa je na pitanje da li je od samog početka znala da je Bastijan „onaj pravi“, odgovorila:
„Oči nikad ne lažu!“
– Mislim da svaka žena to oseti. Odmah sam osetila… U pogledu, mislim da oči nikad ne lažu, kada u očima vidiš i osetiš nešto. Taj osećaj i dok smo bili prijatelji, da se znamo odavno… On meni svakim danom daje tu sigurnost. To je jako važno i veliki luksuz. On je moj glas razuma, uvek je tu, ja sam dosta emotivna… Teško mogu da opišem, ali uvek me razoruža sa odgovorom, pristupom, pitanjem, da kad malo razmislim, shvatim da treba da se smirim. Ja volim da se takmičim, da budem bolja, ali sam shvatila da ne mogu da budem na sto strana; on mi dosta pomaže da kanališem stvari, da odvojim ono što je važnije od onog što nije…
– Mi smo dva mentaliteta, ali smo se tako lepo uklopili. Naš mentalitet je vatra i njemu se to dopada. On voli da dođe ovde i da bude deo naše porodice i da izlazi sa drugarima. Sa druge strane, oni su dosta drugačiiji, sve je organizovano, sve se analizira, planira i ja imam to, volim da budem organizovana – objašnjava Ivanovićeva.
Sa sinovima oboje maksimalno uživaju.
– Sa decom uživam. Zaista sam srećna što sam mogla da imam karijeru do nekih godina, gde posle mogu da se posvetim deci. To mi je prioritet da se što više radi sa decom. Presrećna sam što to mogu. Meni je u krvi da radim, ali sam stvari postavila tako da su mi oni prioritet. Uživam sa njima, oni rastu, svaki put su neke nove i interesantne stvari sa njima – priča ona, kojoj i nije bilo baš lako izaći iz sveta sporta.
„To se nije desilo preko noći!“
– To je bila odluka koja se dugo „krčkala“. Nije se desilo preko noći, bilo je dosta situacija koje su se uklopile da ja više nisam osećala da sam fizički na tom nivou. Postoji taj momenat kada se zna da je momenat da nešto, to je bio momenat za mene. To je bila samo moja odluka. Bilo je bolno i teško, završava se nešto što je moj život. Posle te objave, odjednom to više oficijalno ne postoji. Osećala sam i ushićenje, jer je sledio i novi put. Prvih par meseci osećala sam se i malo izgubljeno. Nisam neko ko može da sedi kući i ništa ne radi… Uvek sam tražila šta je to, sada kada su deca i porasla, iskristalisalo se. Sve sam objavila na Fejsbuk „lajvu“. Tada sam bila u Engleskoj i nisam znala ni kako da sazovem konferenciju, tako da sam objavila preko Fejsbuka… – rekla je ovom prilikom.
Po pitanju svoje voljene privatnosti, važno joj je da tu vlada harmonija.
– Uvek se trudim da živimo na isti način, da se hranimo što više organiski, da živimo čisto, govorim i deci o reciklaži, puno im govorim i o duhovnom miru, mislim da je to važno jer živimo u svetu u kome se živi jako brzo. Veoma mi je važno da nikada nemamo telefon za vreme obroka, da razgovaramo, jer i tako upoznajemo decu i puno toga i saznajemo, tako sam ja odrasla i jako mi je važno da to prenesem na svoju decu. I Basti i ja volimo da provodimo vreme sa njima i dosta smo zajedno – izjavila je, pa potom dodala:
– Trudimo se da zadržimo privatnost. Nama je veoma dinamično i zanimljivo, ali ne smatramo da to treba da delimo sa drugima. Pokušavam da vrednosti po kojima sam rasla prenesem i na svoju decu. Trudimo se da imamo normalan život sa decom. Oni ni ne znaju ko smo mi, ni čime se bavimo… Imala sam dve simpatične situacije sa starijim sinom prošle godine, zaustavili su me na ulici da se slikamo, a kada sam ga pitala da li zna zašto su me zaustavili da se slikamo, on je rekao ne, a ja sam mu rekla da je to zato što su čuli da sam jako dobra mama. Drugi put me je pitao da li su ti ljudi sa kojima se slikam moji prijatelji, ja sam mu rekla da jesu… – nasmejala se Ana.
Kako naglašava, nema ni najmanju želju da njeni sinovi imaju pritisak slave i uspeha svojih roditelja.
– Znam da to nije zauvek moguće, ali dokle god je moguće da se održi to da ne znaju čime smo se bavili… Smatram da svako zna šta je poziv, ne želim da stvaram pritisak svojoj deci ako požele da se bave sportom kojim smo se mi bavili ili nekim drugim sportom. Čak mi ni ne daju da sa njima stanem na teniski teren, kažu mi: „Ne, ne mama ti ne znaš, pusti tatu…“ Šta god da oni izaberu, ne želim da imaju pritisak da budu neko i nešto samo zato što smo mi bili neko i nešto u tom sportu – objasnila je gospođa Švajnštajger.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
Dodaj komentar