radiobalkanfox
Prof. Tijana Prodanović uspela je da napravi pravu malu revoluciju na TikToku i zainteresuje mlade ljude za astofiziku, obrađujući naučne teme na zabavan način. Sa više od 50.000 pratilaca i 1,2 miliona lajkova Tijana, odnosno Dr Cosmic Ray uči nas o tome zašto je svemir talasast, zašto je na planinama hladnije iako su bliže Suncu, o kometama, sazvežđima, ravnodnevicama i mnogim drugim zanimljivim i korisnim informacijama.
Za Original Tijana Prodanović otkrila je zašto se odlučila da astrofizika bude njen životni poziv, zbog čega se iz Amerike vratila u Srbiju i na koji način pristupa mladim ljudima, kao profesorka na fakultetu.
Kada u svakodnevnoj komunikaciji kažemo da je nešto astrofizika, uglavnom mislimo na nešto što je nemoguće shvatiti – a kako si ti odlučila da baš astrofizika bude tvoj životni poziv i koje su najčešće predrasude koje „običan” čovek ima prema ovakvim oblastima nauke?
Odmalena sam bila opčinjena svemirom, ali to iz mog iskustva u radu sa mladima nije tako čudno jer kod dece najčešće fascinacije koje sam sretala su svemir i dinosaurusi. Ono što jeste malo čudnije tj. neuobičajeno je odlučiti se da ti istraživanje i razmevanje svemira bude poziv. Za to se čak i oni koji su kao klinci bili zaljubljeni u svemir, a sa nekima od njih sam bila polaznik seminara astronomije u Petnici, retko na kraju odluče jer obično od roditelja i odraslih dođe pitanje „A od čega ćeš da živiš?“ ili „A kakve koristi od toga?“. To su dve najčešće predrasude koje srećem a tiču se astronomije i astrofizike kao profesije – da tu nema dovoljno posla i da nije potrebno društvu. A to je tako daleko od istine.
Tvoja popularnost na TikToku govori nam da naučne teme mogu da zainteresuju mnogo širi krug ljudi od onog akademskog. Kako si došla na ideju da astrofiziku promovišeš putem društvenih mreža i u kom trenutku si shvatila da si napravila pravu malu revoluciju u popularizaciji nauke?
Popularizacijom nauke se bavim skoro 15 godina. Većinom sam to radila kroz organizovanje i učešće u događajima kao što su festivali nauke i Noći istražiača, kroz javna popularna predavanja gde god me pozovu, dakle uživo. Aktivno koristim društvene mreže i, iako sam često delila naučne informacije, na njima ništa nije izgledalo tako pogodno za neke naučne sadržaje. Imala sam ideju da pokrenem YouTube kanal ali edukativni sadržaji na YouTube-u su prave male emisije koje treba ozbiljno pripremiti, editovati i tome se posvetiti a ja pored nastavnog i naučnog rada nisam za to imala vremena.
Ali onda se pojavio TikTok koji je je brzo privukao pažnju mladih. Više nisu bili toliko na YouTube-u već su listali šta im „For You Page“ ponudi na TikToku. Videla sam da su klipovi kratki, dosta opušteni, bez nekog ozbiljnog editovanja što znači da mi ne treba mnogo vremena da ih pripremim. Nisam bila sigurna koliko će ljude interesovati samo moja neka priča bez trendova, ali na moje veliko iznenađenje interesovanje je od starta bilo veliko. Tako da moje trenutno mišljene, posle više od dve godine na TikToku, jeste da je to najpotcenjenija platforma za edukaciju.
Povodom teorija zavere sa kojima se često susrećemo putem raznih medija, jednom prilikom si izjavila da je ljudima potreban alat da sami dođu do istine. Koji su to glavni alati i s tim u vezi, da li misliš da bi naučnici, edukatori, lekari i drugi, trebalo da budu glasniji u javnosti?
Laka dostupnost informacija na internetu danas je i blagoslov i kletva. S jedne strane možete da saznate sve što vas zanima, ali s druge strane, ako nemate neko predznanje ili dovoljno razvijeno kritičko razmišljanje možete lako da upadnete u „zečiju rupu“ i budete izloženi gomili nenaučnih sadržaja, neproverenih informacija i teorijama zavere. Pošto ne možemo da imamo predzanje o baš svakoj temi koja nas zanima, najbolji alat kojim treba da se opremimo je kritičko razmišljanje.
Mislim da je od fundamentalnog značaja da počnemo aktivno da učimo decu u školama kritičkom razmišljanju i digitalnoj pismenosti baš kao što ih učimo maternji jezik i matematiku. Naravno, ne možemo svu odgovornost staviti na one koji traže informacije i sadržaje. Tu mora biti i više onih koji kreiraju kredibilne naučne i edukativne sadržaje a to znači da moramo i studente nauka i profesionalce učiti naučnoj komunikaciji, podsticati i vrednovati ulaganje vremena u naučno popularne aktivnosti.
Nakon što si doktorirala na Univerztetu Ilionsa, gde si imala i poziciju asistenta u nastavi, vratila si se u Srbiju. Šta te je podstaklo na povratak i da li si imala viziju kako će izgledati tvoj profesionalni put ovde?
Bilo je tu više razloga, nekih ličnih, nekih karijernih, ali ono što je bilo ključno je što sam shvatila koliko bi verovatno veći društveni značaj imao moj povratak u Srbiju nego ostanak u Americi, bar što se tiče obrazovanja mladih. Ovde mislim na taj neki malo drugačiji način obrazovanja i nastave, neformalniji, aktivniji, zanimljiviji, kom sam bila izložena u Americi.
Želela sam da sa našim studentima podelim moje iskustvo iz Amerike. Da pokažem da nastava može i drugačije da izgleda. Da može da bude opuštena, da se neguje radoznalost, postavljanje pitanja, da stvari mogu da se objasne i na zanimljiv način. Eto to sam želela i to se nadam da sam prenela nekim generacijama studenata. S druge strane bila sam svesna da moja naučna karijera neće biti jednako produktivna, da će trpeti, jer na primer niko u Srbiji se tada nije bavio nuklearnom i čestičnom astrofizikom koja je bila moja oblast, ali to je bila cena i nije mi žao.
Kao profesorka bila si angažovana i na univerzitetima u Beogradu i u Novom Sadu – kakvo je tvoje iskustvo u radu sa studentima, da li postoji zadovoljavajući odziv i u kom pravcu misliš da bi trebalo da se razvija ovaj studijski program u budućnosti na našim fakultetima?
Interesovanje studenata što se tiče astrofizike se drži na nekom približnom broju već dugo. Nije veliko, ali nije ni velika oblast. U Novom Sadu sam bila jedini astrofizičar, tako da nakon mog odlaska i prelaska u Beograd, nisam sigurna koliko će se nastaviti studije astronomije u Novom Sadu.
S druge strane Katedra za astronomiju u Beogradu postoji više od 100 godina i stalno se radi na osavremenjivanju studijskih programa, razvoju međunarodne saradnje i praćenju naučnih trendova, tako da se naši studenti bez problema postaju deo aktivne međunarodne astronomske naučne zajednice.
Osim astronomije na studijama, astronomija se sreće i kao predmet u četvrtoj godini nekih smerova u gimnazijama i u jednoj od takvih gimnazija (u pitanju je Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj) sam i ja predavala. Na osnovu tog iskustva mogu reći da mi je zaista žao što astronomija kao predmet bar u jednoj godini ne postoji u svim gimnazijama jer astronomija je najlakši put da deca zavole i fiziku i matematiku.
Pored astrofizike, baviš se i programiranjem kao važnim pomoćnikom nauke. Koji su sve načini usavršavanja, kako dolaziš do novih znanja i saznanja i koliko si aktivna na inostranim okupljanjima naučnika?
Astronomija i astrofizika su prilično multidisciplinarne nauke. Da bi se time bavili morate dobro da znate fiziku, a matematika i programiranje su vam osnovni alati kojim morate naučiti da baratate. Do nedavno sam mislila da se istraživanje svemira baš brzo razvija i da postaje sve teže ostati u toku, ali sada se dešava prava mala revolucija u oblasti programiranja, tačnije u mašinskom učenju, tako da sada tu oblast pokušavam da ispratim.
Kad se bavite naukom jako je bitno da s vremena na vreme izađete iz svoje glave, da razmenjujete ideje sa kolegama. Zato su važni naučni skupovi. Međutim sve veći deo naučnih debata i diskusija se danas prenosi u digitalni prostor, na forume, na X tj. bivšu Twitter platformu. Tako da društvene mreže sada već utiču i na to kako naučnici razmenjuju ideje i kako ostaju u toku sa najnovijim istraživanjima.
Kao naučnica i neko ko je bio na vodećim pozicijama u okviru različitih projekata i organizacija – u kojoj meri su žene prisutne u ovim krugovima i da li misliš da u Srbiji imaju dovoljno prilika za napredak u naučnoj karijeri?
Interesatno je da je Srbija jedna od retkih zemalja gde je broj žena i muškaraca u fizici i astronomiji skoro izjednačen. Kolege sa zapadnih institucija se uvek iznenade kad to čuju. Tako da žene jesu prisutne. Ali nažalost to nije zato što smo napredovali u pogledu rodne ravnopravnosti. Ovo najbolje vidimo po broju naučnica u nekim institucijama kao na primer SANU ili na vodećim položajima. Ali bar smo tu, vidljive, da budemo uzori devojčicama, da ih osnažimo da se bave naukom, da nas bude više, da budemo jače, da zajedno razbijamo taj stakleni krov.
Za kraj, da moraš da se opredeliš za neko zanimanje koje nema veze sa naukom, koje bi to zanimanje bilo?
Muzika. Bez razmišljanja. Kao mlada sam se baš dugo dvoumila da li da se posvetim muzici ili nauci. Muzika je moja velika ljubav. Završila sam nižu muzičku školu i sviram violinu, samouka na tenor saksofonu, malo sviram gitaru, trenutno pokušavam sama bubnjeve da naučim, volim da pevam, napišem po koju pesmu, svirala u nekoliko bendova. Tako da da nisam naučnica verovatno bih sada kačila svoje kompozicije i semplove na TikTok i svirala negde.
Razgovarala: Leona Pap
Foto: Dalibor Danilović
Dodaj komentar