Mozak čoveka na samrti

Mnogi ljudi razmišljaju o tome šta se dešava nakon smrti pa tako se pitaju kako izgledaju poslednji trenuci, da li nam život zaista „proleti“ pred očima i šta nas čeka nakon poslednjeg udisaja. Naučnici se godinama bave ovom temom, a sada su rešili dilemu – da li umiranje izgleda kao proces uspavljivanja ili smo svesni da nestajemo.

Umiranje je iskustvo jedinstveno za pojedinca i njihove voljene. Postoji mnogo više od fizioloških promena koje doprinose iskustvu umiranja. Na primer, ličnost osobe, njeno breme bolesti, podrška porodice i prijatelja, dužina trajanja neizlečive bolesti i njena duhovnost – objašnjava dr Patrik Stil, specijalista za palijativno zbrinjavanje.

Ipak, postoje određene fiziološke promene koje se dešavaju univerzalno.

– Redovni obrasci disanja mogu da se promene. Ponekad može biti brži od normalnog, a ponekad sporiji. U poslednjim danima mogu postojati periodi u kojima postoje dugi razmaci između udisaja. Disanje može da postane bučno na kraju života. To je nagomilavanje otpadnih proizvoda, sekreta tela. Često je to više uznemirujuće za one koji slušaju nego za pojedinca koji umire – opisuje Stil.

Organizator studije dr Ajmal Zemar, neurohirurg sa Univerziteta u Luisvilu, kaže da bi to moglo značiti da je ideja da nam život „proleti pred očima dok umiremo“ utemeljena u nauci.

– Kao neurohirurg, ponekad se nosim sa gubitkom. Neopisivo je teško preneti vest o smrti uznemirenim članovima porodice – rekao je neurohirurg, pa dodao…

– Nešto što možemo da naučimo iz ovog istraživanja jeste sledeće: iako naši voljeni imaju zatvorene oči i spremni su da nas napuste, njihov mozak možda ponavlja neke od najlepših trenutaka koje su doživeli u životu – dodao je dr Zemar.

(Kurir.rs/MONDO)

Kurir