Film Radoša Bajića „Heroji Halijarda“ samouvereno je zauzeo svoje mesto u srpskoj kinematografiji jer je ovo delo pošteno, istinito i do srži protkano ljubavlju prema svom narodu.
Kao što je obećao, Bajić je razočarao sve ekstremne levičare i desničare. Projekcija za novinare pokazala je da to nije ostvarenje o četnicima i partizanima, ni o spasavanju 508 savezničkih pilota 1944, već pre svega o srpskom narodu, njegovoj istorijskoj tragediji, veličini i dobroti.
REDITELJSKI SAN
Pritom Bajić je uspeo da izbegne sve zamke koje su nametnuli tema i epoha, a da ništa ne slaže i ne sakrije. Ulogu cele Srbije nemilosrdno je nabacio na mladićka pleća Čubrila Čupića. On zaslužuje da mu se zapamti ime jer je junački izneo taj teret i predstavio otadžbinu onakvom kakva jeste – dečački naivnom, nežnom, sa strašnom voljom da se žrtvuje i podnese svako breme. Profesionalni filmski kritičari, kao i oni ideološki, naći će zamerku Bajićevom filmu, možda i poneku opravdanu, ali neće moći da ponude ništa što bi zamenilo ovo ostvarenje u srpskoj kinematografiji.
Radoš Bajić zahvalio je bogu i državi Srbiji što su mu omogućili projekat u kom je učestvovalo 480 profesionalaca i na hiljade statista, što se bilo kom reditelju u svetu retko dogodi.
– Pre šest godina sam odlučio da će ovaj film biti urađen kako treba ili uopšte neće biti snimljen. I nemam na šta da se žalim. Miran sam, srećan i zadovoljan. Idem na pijacu, slušam ljude i znam da iščekuju prikazivanje. U vremenu u kom je od sudbonosnih pitanja za ovaj narod i državu mnogima važnije koja će starleta ući u koji rijaliti, mi i dalje imamo publiku – izrekao je Bajić.
Ovaj film neizbežno prate poređenja sa svim što su naše generacije preživele jer i spasavanje američkih i britanskih pilota, da ne padnu Nemcima u ruke, došlo je posle krvavog Vaskrsa 1944. kada su savezničke bombe u Beogradu i još nekoliko gradova ubile više ljudi nego nemačka Luftvafe 6. aprila 1941.
VELIKE SILEDŽIJE
Petar Božović ukazao je da je tu prisutno ponašanje velikih sila, zapravo siledžija prema malim narodima.
– Unuci tih istih ljudi bombardovali su unuke onih koji su spasli njihove dedove. Britanski komandos Džon Liz napisao je u knjizi „Silovanje Srbije“ bajkovitu priču o malom narodu spremnom da svakome pomogne i iz nas to opet izbija i neće nas napustiti – rekao je Petar Božović.
Prikazivanje filma u bioskopima počinje 10. oktobra. Ovo delo nije za prvo gledanje na televizoru, ono je da se prati na filmskom platnu, bez suvišne reči, telefona i gedžeta, i ostaje za ceo život, baš kao što se čita knjiga.
Petar Božović: Ovo je bio film za Oskara
Petar Božović zapitao se kako je moguće da „Heroji Halijarda“ nisu predloženi kao srpski kandidat za Oskara.
– Isplakao sam se kao nikada u životu jer sam video istinu. Ovaj film ne zaslužuje kandidaturu, već i samog Oskara. Treba čuvati ono za šta su pokolenja ginula vekovima. Prvi naš veliki film „Marš na Drinu“ bio je o Prvom svetskom ratu, a „Heroji Halijarda“ je najveći film o Drugom svetskom ratu. Treba da bude edukacija najmlađima jer o ovome deca ne uče u školskim udžbenicima – rekao je bard srpskog glumišta.
Čubrilo srpski Tom Kruz
Radoš Bajić nazvao je Čubrila Čupića srpskim Tomom Kruzom. Čubrilo je priznao da je bio zbunjen kada mu je ponuđena uloga.
– Pročitao sam za noć samo deo scenarija koji se odnosi na moju ulogu, iz neiskustva.
Neizmerno mi je zadovoljstvo što sam radio s Žarkom Lauševićem, koji je bio divan na snimanju i van kamera, toliko otvoren za saradnju. Delio mi je savete, bio je staložen, miran, prava podrška i oslonac – rekao je Čupić.
Nikola Rakočević: Glavna poruka je antiratna
Nikola Rakočević istakao je da su „Heroji Halijarda“ antiratni film, neophodan da nam pomogne da se tako nešto nikada ne ponovi.
– U ovom filmu je na prvom mestu porodica. Politika i ratni sukobi utiču na sudbine ljudi, a moj lik se lomi između časti i porodice. Njegov brat je na drugoj, suprotnoj, strani, u partizanima, a otac ima neku svoju filozofiju – rekao je Rakočević.
Radovan Vujović: Da nam se ne ponovi i da opstanemo
Radovan Vujović, jedan od traženijih glumaca u serijama i filmova poslednjih godina („Koreni“, „Vreme zla“, „Ime naroda“, „Bilo jednom u Srbiji“), napomenuo je da se rodio 1984, u tadašnjem Titovom Užicu, a onda je grad postao samo Užice.
– Tako se i dalje mnogo toga promenilo u našoj istoriji. Preko scenarija koji govori o blistavim i hrabrim poduhvatima našeg naroda u Drugom svetskom ratu upoznao sam se s akcijom „Halijard“. Osećaju se snaga, čestitost hrabrih ljudi tog doba, kao i gostoprimstvo. Naš narod je prošao toliko stradanja, patnje i tuge da je potrebno da izvučemo pouke za buduća pokolenja da bi narod opstao – zaključio je Radovan Vujović.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i
Vajberu.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
BONUS VIDEO
Dodaj komentar