Stres jeste uobičajen, ali ga nikako ne treba zanemariti. Biti pod stresom je način našeg tela da nam stavi do znanja da ćemo „pregoreti“ ako ne usporimo. To je znak upozorenja koji nikako ne smemo ignorisati.
Manji stres nas svakako neće ubiti, ali ako je on konstantan, svakodnevni i sve veći, sa njim se moramo boriti.
„U normalnim okolnostima gotovo svi osećaju manji stres, ali se izbore sa njim, ali ako on traje duži vremenski period može nam doneti mnogo loših stvari“, smatra dr Šeri Benton, psiholog.
A šta su te loše stvari? Pre svih, adrenalin i kortizol, hormoni stresa, mogu imati ozbiljne posledice na srce, ali izazvati i druge štetne stvari u organizmu kao što su nesanica, oslabljeni imuni sistem, dijabetes, visok krvni pritisak, stomačne tegobe, probleme u menstrualnom ciklusu, anksioznost, dugoročno neplodnost i depresija.
Doktorka Benton upozorava da će posledice po zdravlje biti sve gore što je stres veći i van kontrole, preneo je „YourTango“.
„Upravljanje stresom je od suštinskog značaja za dugoročno zdravlje“, poručila je ona.
A kako možemo upravljati stresom? Sitnim stvarima koje će „resetovati“ naše telo.
Meditacija
Doktorka Benton je navela da mnogi naučnici smatraju da je meditiranja vrlo efikasan način u borbi sa stresom. Dokazano je da samo nekoliko minuta meditiranja dnevno vraća ljudima energiju i čini ih svežim, pre svega psihički.
Vežbanje
Posebno se pokazalo da aerobne vežbe utiču na smanjenje stresa. Ako ih ne praktikujete, počnite i to pre svega šetnjama od 10 do 20 minuta na svežem vazduhu. Vrlo je delotvorno biti u prirodi.
„Postoje istraživanja koja su otkrila da je vežbanje u prirodi efikasnije za mentalno zdravlje i kognitivno funkcionisanje od rada u teretani“, poručila je doktorka Šeli Benton.
Zabava
Neophodno je smejati se, iskusiti nove stvari i pronaći vremena za ljude koje volite i čine vas srećnim. Sve to vrlo pozitivno utiče na oslobađanje od stresa.
Dodaj komentar