Vrtoglavica pri naglom ustajanju može biti ozbiljan problem

Prebrzo ustajanje iz kreveta ili sa stolice često može izazvati vrtoglavicu. Većina ljudi ne obraća mnogo pažnje na to, sačeka da vrtoglavica prođe i to je to. Ovakva reakcija tela nastaje usled brze promene položaja što osim kratkotrajne vrtogalvice može dovesti do gubljenja ravnoteže. Na ovo posebnu pažnju treba da obrate starije osobe koje usled pada mogu da zadobiju teške povrede i prelome koji su posledica krtosti njihovih kostiju.

Kako objašnjavaju lekari do ovih vrtoglavica dolazi usled privremenog pada krvnog pritiska koji smanjuje dotok krvi i kiseonika u mozak. Snabdevanje mrežnjače krvlju takođe opada, što izaziva “mrak pred očima”, što je takođe posledica pada pritiska.

Osobe koje dugo sede posebno na poslu češće imaju problem sa zamagljenim vidom i pojavom vrtoglavicom kad naglo ustanete. Kako objašnjavaju u klinici Mayo, u pitanju je ortostatska hipotenzija odnosno stanje kada u roku od tri minuta prilikom uspravljanja iz sedećeg ili ležećeg položaja dolazi do naglog i kratkotrajnog pada krvnog pritiska.

Nije dobro ukoliko vam se prečesto vrti u glavi prilikom ustajanja

– Kada ljudi ustanu, oko 300 do 800 kubika krvi bukvalno se sjuri u noge, tačnije kaže se da „krv silazi u noge“ što dovodi do privremenog pada krvnog pritiska. Ovaj pad detektuju vaše arterije, izazivajući odgovor celog tela da stabilizuje krvni pritisak. Vaši krvni sudovi se sužavaju, mišići na nogama i stomaku se skupljaju i broj otkucaja srca se povećava – objašnjava dr Stiven Đurašek, sa Harvardske medicinske škole, a prenosi San.

Obično najčešće ne stvara probleme, ali vam ponekad treba nekoliko minuta da se pritisak stabilizujete ako ste dehidrirani ili se inače osećate loše. Međutim, ovo može biti problem ili ukazivati na neke ozbiljne bolesti ukoliko se stalno ponavlja. Dr Đurašek je istakao da ovo može da bude posebno zabrinjavajuća ako vrtoglavica i nestabilnost potraje duže od tri minuta.

Ukoliko se vrtoglavice nastave, posetite lekara

– To može biti znak oštećenja nerava u retkim slučajevima, što utiče na autonomni nervni sistem. Takođe, može značiti da imate nizak broj otkucaja srca, nizak nivo šećera u krvi ili neka stanja poremećaja štitne žlezde – objašnjava dr Stiven.

Druga povezana stanja uključuju srčanu insuficijenciju, nedostatak vitamina B12, alkoholizam, Parkinsonovu ili Alchajmerovu bolest, anemiju i aterosklerozu. Ako ste zabrinuti zbog ovog simptoma, ili ukoliko vam se prečesto dešava da “izgubite tlo pod nogama” prilikom ustajanja, savet je da posetite vašeg lekara opšte prakse koji će vas poslati na neophodna ispitivanja.

(Espreso/Srećna Republika)