radiobalkanfox
Stomak, Foto: Profimedia / Serhiy Stakhnyk / Alamy / Alamy /
Šećeri dobri za ishranu i zdravlje ljudi postoje, ali ima i onih koje treba izbegavati. Šećer često ima lošu reputaciju, ali ne bi trebalo da bude tako u svim slučajevima, jer prirodni i veštački šećeri različito utiču na naše zdravlje.
Kada se posmatra razgradnja ugljenih hidrata u telu, jasno je da je krajnji proizvod razlaganja glukoza, koju telo koristi kao izvor energije. Ovu energiju telo koristi odmah ili je u nekoj meri skladišti u jetri i mišićima u vidu glikogena. Savete i trikove zatražili smo od nutricionistkinje Jasne Vujičić.
– Kada pričamo o rafinisanom šećeru, to je onaj isti šećer kojim većina vas zaslađuje kafu i od kojeg se prave kolači i sladoled. Ovaj rafinisani šećer je sačinjen od glukoze i fruktoze. Šećer iz voća takođe sadrži frukozu i glukozu. Iako je rafinisani šećer i onaj iz voća manje-više ista stvar, njihova apsorpcija zavisi od više faktora. Kao rezultat, voće i rafinisani šećer imaju veoma drugačije efekte na organizam – navodi Jasna Vujičić, dijetečir – nutricionista.
Rafinisani šećer
Problem sa rafinisanim šećerom je njegova brza apsorpcija, ili prosto rečeno visok glikemijski indeks. Rafinisani kristal šećer (ili kako se to svudge na deklaracijama navodi: šećer) sadrži glukozu i fruktozu u jednakom odnosu.
– On ne sadrži nikakve hranjive materije, vlakna, ništa do puke energije. Takođe, nema ni zasićujuću moć, brzo se vari i odmah ulazi u krv i diže nivo insulina nebu pod oblake. To je brza energija, a ako je smesta ne upotrebite, ona će formirati masne naslage – objašnjava Vujičeva.
Fruktoza se metaboliše u jetri i odmah je spremna za upotrebu, ujedno pospešujući proizvodnju masnog tkiva i opterećujući rad same jetre.
– Fruktoza je dakle, opasna po liniju, jer njena razgradnja pojačava proizvodnju “šlaufa”. Rafinisani šećer je i visokofruktozni sirup (HFCS) koji je još gori od običnog kristal šećera jer sadrži 55% fruktoze a 45% glukoze. Jeftin je, pa ga koristi cela prehrambena industrija. Ni ovde ne možemo govoriti o bilo čemu nutritivno vrednom – ističe ona.
Kako se svaki rafinisani šećer brzo vari, bićete brzo gladni posle neke čokoladice ili konzerve kole.
Voće i vlakna
Voće za razliku od rafinisanog šećera sadrži obilje antioksidanata, fitonutrienata, vitamina i minerala, a pre svega vlakana. Vlakna mogu biti razgradiva i nerazgradiva i značajno utiču na brzinu varenja hrane, dakle šećera. Nerazgradiva se izbacuju nesvarena iz organizma, dok se razgradiva uz pomoć bakterija u debelom crevu razgrađuju i potpomažu pokrete creva i tako bolju probavu.
– Ovo usporavanje procesa varenja šećera iz voća značajno smanjuje nagli skok u nivou šećera u krvi koji se dešava prilikom varenja rafinisanog šećera. Jasno je da je poželjno unositi šećer iz voća pre nego rafinisani – kaže nutricionistkinja Jasna.
Vlakna su najveći razlog zašto voćni šećeri nisu toliko opasni kao rafinisani šećer, sprečavajući brzo varenje šećera i njegovo skladištenje u vidu masti.
Razmišljajte o vlaknima
Voće je izuzetno korisno za vaše zdravlje, naročito u svežem stanju. Jednom kada se voće zamrzne, kuva ili iscedi u sok, koristi se smanjuju. Razlog je u tome što se tako ćelijski zid vlakana uništava. Dakle, kada pijete čašu soka od pomorandže, iako još uvek bogate hranjivim sastojcima, ona nije toliko blagotvorna kao sveža pomorandža. Isto važi i kada kuvate jabuke, kajsije, šljive ili maline za džem.
– Kada kažem da je voće izuzetno korisno za zdravlje to ne znači da sada treba da navalite na voće i unosite ga u nenormalnim količinama. Ne. Treba ga unositi u manjim količinama, najbolje u vidu svežeg voća, recimo u okviru jedne užine na dan. Nema svako voće jednako nizak GI, pa i tu treba da budete oprezni. Ako razmišljate da umesto šećerom svoje napitke zaslađujete fruktozom, bolje nemojte. Držite se svežeg sezonskog voća i vlakana iz njega, telo će vam biti zahvalno – zaključuje Jasna Vujićič, nutricionista – dijetetičar.
DIJETA PO KRVNIM GRUPAMA
(Espreso/Blic Žena)
Dodaj komentar