Ko je bila muza Paje Jovanovića

Muzej grada Beograda do 20. oktobra izložbama na svojim brojnim adresama proslavlja 120 godina postojanja. Obeležavanje velikog jubileja počelo je u nedelju uveče izvođenjem monodrame „Na Drini ćuprija“ i susretom sa Ivom Andrićem, u atmosferi njegovog stana-muzeja, gde se glumac Tihomir Stanić našao u ulozi našeg nobelovca.

U Salonu je otvorena izložba „120 godina – 120 predmeta“ iz postavke. Novinare i goste dočekala je direktorka Jelena Medaković, koja nas je provela kroz izložbu. Na jednom od zidova dominiraju aktovi koji se nalaze u vlasništvu MGB, a najlepši je rad slikara Paje Jovanovića. Glavna muza i najdraži Pajin model bila je njegova 33 godine mlađa žena Hermina Dauber Jovanović, poznata kao Muni.

Iako najintimnija osoba u umetnikovom životu, o sebi je ostavila oskudne podatke. Poznato je da se za svog 33 godine starijeg supruga udala u Beču 1917. godine i da su u skladnom braku proveli četiri decenije. Iz Jovanovićevog opusa može se zaključiti da se između njih razvio poseban psihoestetski odnos, poput priče o Pigmalionu, umetniku koji se zaljubio u svoje delo.

Odnos Pavla Paje Jovanovića i njegove supruge Hermine Muni Dauber Jovanović oduvek je bio pokriven velom tajne. Po svemu sudeći, tako će i ostati. Osim osnovnih podataka o Hermininom životu i činjenice da mu je, pre nego što je postala njegova supruga, bila dugogodišnji model, čak i u Pajinim memoarima Herminino ime se retko pominje.

– Divan je rad. U njemu se čita ljubav prema ženi. Paja je s Muni živeo do kraja života – kaže Jelena Medaković i dodaje da je Muni ispoštovala želju svog supruga i testamentom od 12. februara 1958. ostavila Muzeju grada Beograda najdraže umetničke radove Paje Jovanovića iz vlastite svojine od 1972. godine.

Monumentalni formati slika koje su krasile njihov dom u Londongrasse 67 do Herminine smrti danas su ponovo deo njihovog ateljea u Muzeju Paje Jovanovića, što ona nije uspela da vidi jer je bila u poznim godinama, iako je to bio njihov zajednički san. Sahranjena je po svojoj želji u Beogradu, pored Paje Jovanovića, u Aleji velikana na Novom groblju.

Publika će moći da vidi i druge aktove, ali i rad Uroša Predića i delo Petra Lubarde, koje je prvi put izloženo u Srbiji.

– Predićeva kompozicija je javnosti dostupna nakon restauracije. Publika može da vidi aktove Save Šumanovića, Mila Milunovića i Petra Dobrovića i jedan niz velikana. Prekoputa je Lubarda, Marija Dragojlević, ali i Mića Popović – objašnjava direktorka Muzeja.

Ženu su uvek bile muze i srpskim slikarima.

– Veliki uticaj na naše slikare imao je kubizam. Oni su to počeli da prate školujući se u Minhenu i Parizu. Ljubav slikara prema svojoj ili tuđoj ženi je dominantan. Na slici Paje Jovanovića se vidi koliko je on pažnje posvetio svakom detalju – zaključila je Medakovićeva.

Veliko finale je zakazano za petak uveče, kad će u Resavskoj ulici biti održano prvo iznošenje Makrinove glave, na samo četiri sata. Na svetu postoje samo dve glave ovog imperatora: jedna kamena u Americi i livena, koja je kod nas. To je predmet neprocenjive materijalne i istorijske vrednosti, jer je Makrin veoma kratko vladao i za njim nije ostalo mnogo toga. Njegova glava se nalazi u zbirci Muzeja grada od kraja šezdesetih godina, a pronađena je gotovo slučajno tokom iskopavanja u Boleču. Tada je Njujork tajms pisao da je vredna milione dolara.

Muzej grada Beograda još čeka stalnu postavku, u kojoj će biti i više od 100.000 predmeta.

Kurir.rs

Kurir