Voditeljka UNA TV Ana Šupić za Telegraf: „Novinarstvo nije bilo moja ljubav od malena“

Foto: Una TV Promo

Sasvim slučajno, ja sam se zapravo još tokom studija obrela u marketingu i PR sektoru gde sam dosta bila u kontaktu sa medijima koji su me svako malo „vrbovali“ da dođem i da se oprobam u toj branši što se ispostavilo kao dobra ideja.

• Većina vaših koleginica uglavnom ističe da se ljubav prema novinarstvu rodila od malena. Da li je to i Vaš slučaj i ko su Vam na početku bili uzori?

Ne mogu da kažem da je to bila moja ljubav od malena ili san jer zaista nije, ali sam sigurna da mi je ovaj posao bio suđen. Kao mala više sam maštala da budem glumica i stalno se prijavljivala da glumim u svim predstavama i priredbama u osnovnoj školi i nikada nisam dobijala ulogu već bih uvek završavala kao voditelj programa. Nisam imala uzore ili idole, ali jako i danas cenim rad Mire Adanje Polak, Tanje Peternek, Vesne Dedić, to su autorske emisije uz koje sam ja rasla i koje sam obožavala i danas ih rado gledam.

• Od starta ste počeli da radite na televiziji, prvo vremenska, pa Žikina šarenica. Danas kao jedna od istaknutih lica UNA TV vodite popodnevnu emisiju. Iz Vašeg ugla, koji projekat je do sad bio najzahtevniji?

Radila sam ja u međuvremenu i šou program HAJDE DA SE VOLIMO koji se emituje trenutno na RTS-u. Svaki format od navedenih je priča za sebe, u svakoj od tih emisija sam uživala u tom trenutku dok sam ih radila, pa tako i sada zaista uživam radeći POPODNE. Sve je zahtevno na svoj način zavisi kakav ste čovek, ja sam neko ko se posveti 100% projektu koji radi, pa je tako trenutno POPODNE moj život i sve posmatram kao potencijalnu temu, ovaj posao se radi 24h. A uvek je najzahtevnije raditi emisije koje se emituju uživo, što je moja televizijska sudbina očigledno.

• Iako nova televizija, UNA TV se od samog starta i emotivano pozicionirala visoko, jedna je od omiljenijih trenutno publici kraj malih ekrana. Kako je došlo do saradnje s njima?

U mom životu se sve dešava spontano, pa tako i ova saradnja. Jednostavno se poklopio tajming, kada sam završila prethodni projekat setili su me se čelni ljudi Une i pozvali me da zajedno pokrenemo POPODNE što sam ja istog trenutka prihvatila sa oduševljenjem. S obzirom na to da je Una zaista od starta postavila ozbiljne standarde kada je reč o domaćim kanalima nije bilo dvojbe uopšte.

• Posle brojnih jutarnjih emisija, počeli ste sa radom na takođe jednom vrlo zahtevnom projektu. Iz Vaše perspektive, sta je lakše voditi jutarnji tip emisije ili je to ipak „Popodne“?

Nikada nisam bila jutarnji tip i nikada se nisam navikla na to rano buđenje koje su zahtevali prethodni projekti. Sa druge strane kroz naše POPODNE prođe više gostiju za dva sata i obradimo više tema nego mnogi jutarnji formati u dužim emisijama, tako da je i POPODNE itekako zahtevno na svoj način, ali mi svakako više prija.

• Šta Vam je rad na UNA TV pružio, a šta Vas je naučio?

Rad na Una televiziji pružio mi je slobodu -zaista radimo teme koje su po meri i nas kao profesionalaca ali i po meri publike, pružio mi je sjajan tim na koji se mogu osloniti u svakom momentu, jer publika vidi samo mene a mnogo je ozbiljnih radnika koji stoje iza ove emisije samo se ne slikaju a podjednako su bitni za kreiranje jednog ovakvog programa.

• I te kako ste se izdvojili iz mase TV lica, koji ih možda i nikad više. Koji savet dajte mlađim kolegama kada Vas pitaju za „recept uspeha“?

Nikada više televizija i samim tim nikada nije bilo više TV lica, recept za uspeh ne postoji, postoje kodeksi koji se moraju poštovati kao i poslovna etika. Jedini savet je da učenje nikada ne prestaje, ja i danas učim i od kolega i od sagovornika u velikoj meri i svaka emisija je nova lekcija. Volela bih da se u medijima povede računa o načinu kada je u pitanju izveštavanje o nasilju. I to se uči i postoje pozitivni pomaci, reklo bi se da smo na dobrom putu.

• Kako vidite sebe u nekom periodu od 10 godina, gde i na kakvom projektu?

U ovom momentu sam stava da iz POPODNEVA mogu u penziju, odnosno da bi ovaj vid emisije mogla da radim čitav život, ali opet znajući moj duh i konstantnu potrebu za novim znanjima i iskustvima možda se za 10 godina i dogodi neka promena formata, najvažnije mi je da ostanem svoja šta god radila.

(Telegraf.rs/PR)