radiobalkanfox
Neretko se svi nađemo u situaciji kada pomislimo da je sreća nekom više naklonjena negoli nama samima. Sledi pitanje: Zašto je to tako?
Odgovora nema ili se on ipak nalazi negde na sredini, na preseku života, na onoj zlatnoj površini našeg srca koje čezne da bude voljeno i srećno.
Samospoznaja može bitno doprineti nivou naše induvidialne sreće, tako kažu.
Individualna sreća, pak, nije dovoljna sama po sebi. Šta vam uopšte znači da budete srećni, ako su svi oko vas nesrećni? Šta vam znači da se osećate lepo, ukoliko su svi oko vas namrgođeni i bezvoljni.
Teška vremena
Teška su vremena, reći će neko i time abolirati sebe od namere da bude srećan. Najlakše je zaista pozvati se na teška vremena, na uslove za život. To je najlakše. Da li je najbolje? Sigurno nije.
Uvek je bilo teško ili veći deo vremena u poslednjih nekoliko stotina godina, tako kaže zvanična istorija. Da li su ljudi toga doba govorili da su teška vremena, verovatno jesu. Da li im je bilo lako da žive, verovatno nije. Da li su bili srećni? Verovatno više, negoli mi danas.
Kako je to moguće? Po mom shvatanju, pridavali su manje pažnje stvarima i događajima na koje nisu mogli da utiču.
Da li je to i danas moguće učiniti? Verovatno jeste. Potrebno je malo dobre volje, malo više energije, malo manje stresa i mnogo samospoznaje.
Samospoznaja
Samospoznaja je ideja koja se susreće u filozofiji, psihologiji i misticizmu. U filozofiji, samospoznaja često znači spoznaju svoje prave prirode. Prema helenskom filozofu Plotinu, samospoznaja je spoznaja vlastitog iskona. On još kaže: „Ko je spoznao samoga sebe, znaće i za svoje odakle.”
„Najbolje poznaje sebe onaj ko za sebe misli da je ništa.” – Sv. Jovan Zlatousti
Jedna od sanskritskih reči koja se odnosi na samospoznaju je svadjaja – izučavanje sopstva. Podseća neodoljivo na našu reč koja je gotovo sveprisutna u današnjici: svađa.
Da li je svađa zapravo izučavanje sopstva? Na neki način jeste nesumnjivo. Ako bismo se vodili ovom pretpostavkom, to dalje implicira da kroz svađu spoznajemo sebe, svoje limite, ali i svoje biće koje je ranjeno i verbalno se brani od drugog bića koje takođe spoznaje sebe.
Zaključujemo da učimo kroz svađu, kroz ljubav, kroz sreću… Učimo život kroz svaku emociju datu nam od Boga i nepresano uzdižemo sebe do viših nivoa svesti. Bilo da smo toga svesni ili ne, naš život se neprekidno puni iskustvom. Ono se u nama nagomilava, omogućava nam da savladavamo prepreke i da stečena znanja prenosimo na živote onih koji dolaze posle nas.
Zbog svega navedenog, sreća je temelj sopstvene prirode i treba je neprekidno uzdizati.
Sreća je zaključana u nama i potrebno je pronaći ključ. Ključ je samospoznaja. Njome polagano otvarate bravu sopstvenog bića sećajući se onoga što ste nekada radili i što vas je činilo srećnima. Samo razmišljanje o tim događajima može podstaći sreću da vam se obrati.
Igrali ste se u prirodi dok ste bili dete. Setite se toga. To će vas učiniti srećnim. Setite se svojih prijatelja iz najranijeg detinjstva, polaska u školu, najdraže lutke, lopte… Setite se svoje prve ljubavi. Setite se svega što vas je ikada u životu činilo srećnima i pokrenite sreću, neka ponovo provrti kroz vaše biće.
Individualna sreća vodi ka kolektivnoj.
Više srećnih pojedinaca, veća dobrobit za društvo u celini.
Budite pozitivni, jer zaista ništa vam ne vredi da budete negativni, mrzovoljni, tužni, uplašeni…
Život svakako prolazi, na ovaj ili onaj način. Samo je na vama da odlučite hoćete li biti srećni u okolnostima koje vas okružuju ili ne.
Možete sada reći onu rečenicu s početka: Teška su vremena.
Onda, nemam šta da dodam na to, osim da ne želite da pokušate da odživite svoj život na najbolji način. Tražeći izgovore, bežite od sopstvene odgovornosti. Bežeći od odgovornosti, odustajete od pozitivnih misli. Odustajanjem od pozitivnih misli privlačite one druge od kojih želite da pobegnete.
Nalazite se tako u začaranom krugu, a samo jedan mali korak vas deli od toga da budete srećni.
Izađite iz kruga.
Original magazin
Dodaj komentar