Ukrasi koji su obavezni na slavskom kolaču

Krsna slava je narodno-crkveni običaj i jedan od najvažnijih porodičnih praznika sa kojim se odaje poštovanje porodičnom svetitelju i zaštitniku. Slava je isključivo srpski i pravoslavni običaj, a slavski kolač najvažnije obeležje, ukrašeno različitim motivima. Svaki od ovih ukrasa ima svoje posebno značenje.

Slavski kolač je jedan od najbitnijih obeležja krsne slave koji je simbol tela Isusa Hrista, a vino kojim se kolač preliva predstavlja njegovu krv. On je uvek okrugao i ukrašava se figurama od testa, koje su simboli želja domaćina i domaćice za blagostanje porodice.

Ukrasi na slavskom kolaču mogu da variraju u zavisnosti od dela Srbije u kome se kolač pravi. Ipak, svi slavski kolači sadrže zajedničke ukrasne elemente koji su stari koliko i tradicija proslavljanja krsne slave.

Svaki ukras, odnosno figurica, pravi se od testa i ima svoje značenje, te nije svejedno šta će se staviti na slavski kolač. Prvo, važno je da slavski kolač u sredini ima šaru u obliku krsta i da bude oivičen vencem od pletenice.

Zatim, najvažniji simbol je „pečat“ prosfornik, koji označava veru. Reč je o drvenom pečatu na kom su ugravirana slova ИС ХС НИ KA što znači: „Isus Hristos pobeđuje“. On se stavlja na centralni deo kolača i na sve četiri strane po obodu. Pečat se kupuje u crkvi, a najčešće se u mnogim porodicama prenosi sa generacije na generaciju.

U sredini kolača se obavezno zabode parče osvećenog bosiljka. Ostali ukrasi mogu biti brojni i različiti, ali su obavezni: klas žita, ptica, cvet, grozd, knjiga i bure. Oni se stavljaju u polja između krakova krsta, a dovoljno je da u svakom od četiri polja bude po jedan ukras.

Grožđe, bure i klas žita simbolišu rodnu godinu, izobilje, bogatu trpezu, pune ambare i dobru berbu. Ptica odnosno golub ima značenje Svetog Duha, a predstavljaju i simbol mira i zdravlja.

Knjiga je simbol znanja i uspeha. Od ostalih simbola dodaju se još cvetovi koji znače lepotu i čistoću duše ukućana.

Majke i snajke

(Espreso/Agromedia.rs)